СПЦ прославља празник Ваведење Пресвете Богородице
Ваведење је и слава манастира Хиландар.
Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане.
По обећању да ће дијете које им Господ подари посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм.
На овај дан Девица се заветовала пред Богом и људима, а чинодејствовао је првосвештеник Захарије, отац светог Јована Претече. Богородица је у молитвама и посту, у храму остала до дванаесте године.
После смрти родитеља, Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому примила је благовијест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.
Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици и крсна слава бројних српских породица.
Претпоставља се да се овај дан празнује од четвртог вијека, а писани трагови потичу из осмог вијека.
Заштитница породиља
Ваведење увијек пада у вријеме Божићњег поста, па је и славска трпеза посна. Без обзира у који дан падне, дозвољена је риба. Многи се данас и причешћују.
Традиционално, домаћице праве обилну трпезу у част овог празника. Посебна пажња се посвећује храни, са вјеровањем да ће она донијети плодност и благостање у дом.
Такође, вјерује се да се на Ваведење не смију конзумирати јела која се секу ножем, како би се избјегло призивање несреће.
Богомајка се сматра заштитницом породиља. Жене које не могу да имају дјецу одлазе у манастире и проводе читаву ноћ у молитвама.
Празник славе и сточари, да би заштитили стоку од звијери.
Понегдје, вјерује се у народу, лијепо вријеме на Ваведење најављује добру љетину. Старији кажу да ако на Ваведење пада киша – биће родна година, ако дува јак ветар – неродна.