Поповић: Они који желе унитарну БиХ неће се зауставити у рушењу Дејтона
- То ће бити највећи изазов Срба у временима која слиједе и за ту врсту институционалне и међународне борбе треба да се спреме нове генерације - рекао је Поповић, поводом 30 година Дејтонског споразума.
Поповић, који је задужен за област међународне економске сарадње и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству, истиче да је међународно право највише кршено управо над српским народом, како би се ослабио и како би му се сломила државотворна снага и воља и то како у случају Косова и Метохије, тако и у случају примјене Дејтонског споразума.
Он је напоменуо да је Дејтонски споразум мијењан без сагласности његових гараната и потписника, противно вољи једног конститутивног народа БиХ, искривљеним тумачењем његових одредаба, а прије свега анекса и притисцима на руководство Републике Српске који су ишли до незаконитих смјена демократски изабраног руководства, па и хапшења.
- Одузимање Републици Српској надлежности у области одбране, стварање правосудних институција на централном нивоу које Дејтонски споразум не познаје, као и одузимање важних фискалних надлежности Бањалуци, прави су узрок кризе у БиХ која траје већ три деценије - каже Поповић.
Он напомиње да је Дејтонски споразум био израз компромиса, који је узео у обзир и цјелину интереса српског народа на простору бивше Југославије и подсјећа на то да су катастарско власништво некретнина Срба и Српске православне цркве далеко превазилазиле проценат територије који је овим споразумом додијељен Републици Српској.
- Међутим, иако је за нас Србе данашња, дејтонска Република Српска била компромис да би се осигурали мир и опстанак народа, за многе међународне гаранте БиХ, која је овим споразумом створена, али и за поједине народе унутар ње, постојање Републике Српске било је нужно зло, само средство да се успостави мир и фаза ка њиховом коначном циљу - унитарној БиХ - наводи Поповић.
Према његовим ријечима, Република Српска је израз непоколебљиве слободарске и државотворне воље српског народа да живи у слободи и да има своје институције које ће Србима гарантовати живот, мир и право да чувају и живе своју вјеру, традицију и културу.
Поповић напомиње да са друге стране, исти они међународни чиниоци који су некада креирали политику "слаба Србија, јака Југославија", сматрају још од момента креирања идеје о БиХ, да ће, ако Срби буду што слабији, БиХ бити јача.
- За ових тридесет година, иако су доживјела страховите притиске, у којима су појединци и поклекли, руководства Републике Српске, подржана народом, успјела су да сачувају виталне надлежности које гарантују одрживост и опстанак Републике Српске - наводи Поповић.
Он указује да у свијету, који се убрзано мијења и постаје свет империја, у којем нема правила осим интереса највећих, Срби морају рационално да процијене сопствене могућности и снаге и да пронађу савезнике међу империјама које се рађају.
Поповић оцјењује да Русија, која се као потписница и гарант Дејтонског споразума, својим досљедним ставом највише ангажовала за његово стриктно поштовање, остаје важан глас подршке у међународној арени.
- Сва врата у Москви су за Републику Српску увијек отворена - истиче Поповић.
Када је ријеч о САД, Поповић сматра да охрабрују позиције нове америчке администрације у вези са поштовањем Дејтонског споразума.
- Позиције републиканаца, који се залажу за поштовање права сва три конститутивна народа, много се разликују од претходних демократских администрација, које су, поред тога што су нас бомбардовале, пристрасно фаворизовале Сарајево и подржавале различите форме кршења Дејтонског споразума - каже Поповић.
Према његовим ријечима, у сложеним и напетим односима који данас владају између гараната Дејтона, као и њиховим међусобним супротстављеним интересима, Република Српска и њено руководство морају, сарађујући са свима, пронаћи оптималан простор за сопствени развој у будућности, којем оквир морају бити Дејтонски споразум и његови анекси.
Као прва подршка и најважнији савезник и ослонац Републици Српској у тој борби, како сматра Поповић, увијек морају бити Србија и њено руководство.
- Србија, са предсједником Александром Вучићем на челу, који је дефинисао патриотску политику према Републици Српској, доказала је конкретним дјелима помоћи и подршке, како на пољу економије и културе, тако и на међународној сцени, да се Бањалука и читав српски народ могу ослонити на своју матицу и када их нико други не подржава и када је потребан снажан глас српског јединства у борби за неотуђива права Републике Српске - поручио је Поповић.
Општи оквирни споразум за мир у БиХ, познатији као Дејтонски мировни споразум, договорен је 21. новембра 1995. године у ваздухопловној бази Рајт-Патерсон код Дејтона у америчкој држави Охајо, а званично потписан 14. децембра исте године у Паризу.
У годинама након потписивања, под притиском ОХР-а и Уставног суда БиХ, Републици Српској одузет је велики број надлежности и пренесен на ниво БиХ.