Kолико је ваздух загађен зими? (ВИДЕО)
Смог се све чешће види голим оком, а грађани све више осјећају посљедице загађеног ваздуха. Кажу да им лош ваздух утиче на свакодневни живот.
Мјерења показују да концентрације честица ПМ10 и ПМ 2.5 често премашује дозвољене вриједности. Републички хидрометеоролошки завод свакодневно прати квалитет ваздуха и обрађује податке са четири мјерна мјеста и Бањалуци.
- Од 1. новембра до данас прекорачене су граничне вриједности од 17 дана, четири дана. Локални мониторинг врше град још на четири мјеста и достављају нам податке. Оцјена квалитета ваздуха се врши за протеклу годину 31. јула. Ми на сајту постављамо извјештај какав је квалитет ваздуха, за прошлу годину прекорачене су честице вриједности ПМ10 и азот диоксид - навео је Златко Ђајић из Одјељења за заштиту животне средине Хидрометеоролошког завода Српске.
Мониторинг врши и Институт за заштиту и екологију на више локација у граду - Центар, Паприковац, Лазарево и Борик. Еколошки стручњаци истичу да је смањење загађења дугорочан процес и да се квалитет ваздуха може побољшати правовременим мјерама, али њих очигледно нема.
- Када би се могло смањити број кућних ложишта субвенционисањем и замјеном другим изворима енергије јер је то једини начћин да се смањи ниво загађења. Не постоје активности у самом граду на директном рјешавању овог проблема. Реконструкције путева могу довести до повећања квалитета ваздуха - указао је Предраг Илић, директор Института за заштиту и екологију Републике Српске.
Стручњаци упозоравају да квалитет ваздуха зависи од врсте и квалитета енергената. Влажно дрво или угаљ имају мању топлотну ефикасност и веће емисије загађујућих материја. Важно је чистити димњаке , енергенте сушити најмање пола године, а додатне мјере попут изградње заобилазница и повећања зелених површина могу значајно смањити загађење.
- У градовима у котлинама као што је Бањалука, у зимском периоду често имамо температурне инверзије које онемогућавају провјетравање. Тада се формира слој и долази до загађења до прекорачења концентрација, посебно чврстих честица - истакла је Душица Пешевић, професор на Природно - математичком факултету у Бањалуци
Загађење ваздуха највише нас плаши због здравља. Аерозагађење се повезује са карциномом плућа и мокраћне бешике. Погађа и каррдиоваскуларни и неуролошки систем,а утиче и на трудноћу као и когнитивни развој дјеце.
Док надлежни најављују наставак праћења и нове мјере , грађанима остаје да прате дневне информације о квалитету ваздуха и предузму оно што је у њиховој моћи - од правилног ложења , до смањења боравка вани у периодима повећаног загађења. Грађани су сагласни у једном - крајње је вријеме да надлежни поведу рачуна о загађености и системски ријеше овај проблем.