latinica  ћирилица
16/02/2026 |  14:35 ⇒ 17:32 | Аутор: РТРС

Бијељински ученици обиљежили Сретење (ВИДЕО)

О Сретењу, као дану државности и Сретењском уставу, који је у то вријеме важио за један од најмодернијих у Европи, с поносом су говорили и ученици Економске школе у Бијељини.
Лекције о Сретењу - Фото: РТРС
Лекције о СретењуФото: РТРС

Они су дали и одговор на питање, зашто је Сретењски устав био један од најмодернијих. 

Устав Кнежевине Србије, познат и као Сретењски устав, донесен је у Крагујевцу 1835. године. Заснован је на принципима подјеле власти, што се и данас сматра стандардом демократије и уставности.

- Сретењски устав увео је подјелу власти на извршну, законодавну и судску, такође ограничио је и права кнеза Милоша Обреновића - истакла је Лара Станишић, ученик другог разреда Економске школе у Бијељини.

Сретењски устав, за то вријеме, био је веома напредан и модеран и гарантовао је поштовање људских права.

- Веома занимљиво је да се 118. чланом устава јамчи да сваки човјек који је роб, када крочи на територију кнежевине Србије постаје слободан човјек, што је у том тренутку у Европи, па и у самој Америци било незамисливо, јер права људи у том тренутку, нису била у првом плану владарима - изјавио је Јанко Лазаревић, ученик другог разреда Економске школе у Бијељини.

Донесен у земљи која је почела да се буди и развија, али која се још налазила у аутономном статусу у оквиру Отоманског царства. Чињеница да у таквим условима Србија добија веома либералан устав, која предвиђа низ слободарских ставки, представљао је прст у оку неким од тадашњих великих сила.

Иако је Сретењски устав донијела Велика народна скупштина, а заклетвом га потврдио кнез Милош Обреновић, суспендован je за непуна два мјесеца. С обзриом да је под притиском укинут, Србија 1838. добија нови, тзв. Турски устав, мање либералан, него претходни.

- Није важно колико је тај устав трајао, него колико је била јака жеља Срба на тим просторима да они стекну то међународно признање независности, на крају крајева слободу. У томе и јесте значај Сретењког устава и баш зато и јесте изабрано то као дан државности, јер то представља симбол слободе нашег народа на овим просторима - навела је Блаженка Крсмановић, професор историје у Економској школи Бијељина.

Сретење се као дан државности у Србији обиљежава од 2002. године, а централна државна церемонија Дана државности сваке године одржава се у Орашцу.