latinica  ћирилица
03/03/2026 |  18:49 ⇒ 19:51 | Аутор: РТРС

Расте цијена гаса и нафте, пада фунта и биткоин: Велика Британија пред енергетским колапсом (ВИДЕО)

Настављен је раст цијена горива на свјетским берзама као посљедица сукоба у Ирану и наставка блокаде Ормуског мореуза. Брент сирова нафта током дана била је између 83 и 85 долара по барелу. Велика Британија је пред енергетским колапсом након потпуне обуставе производње у Катару. Вриједност фунте пада, а домаћинства страхују од инфлације. Наше тржиште још није реаговало на тренутни сукоб, па дизање цијена од десетак пфенинга по литри горива трговци правдају фебруарским растом берзанских котација. Одјеци нових поремећаја очекују се тек за седам до десет дана.
Цијене нафте на берзи (Фото: EPA/SARAH YENESEL) -
Цијене нафте на берзи (Фото: EPA/SARAH YENESEL)

Уз разарања и људске жртве, рат на Блиском истоу озбиљно је уздрмао свјетске берзе, а прије свега тржиште енергентима. Цијена брент сирове нафте за барел се током дана кретала између 83 и готово 85 долара, а течни природни гас поскупио је за око 50 одсто. Сви они који се нафтом снабдијевају из Персијског залива сада морају да потраже друге канале.

- Рафинерије у овом тренутку морају да обезбиједе значајна средства за куповину те скупе нафте и зато су ове котације отишле тако високо - истакао је Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.

И чини се да неће стати. Парадокс је, каже Ведран Марјановић, новинар загребачког Јутарњег листа, што сировине има. Проблем је транспорт, јер је Иран затворио Ормуски мореуз којим се транспортује петина свјетске производње. Потраје ли рат, сматра, обараће се историјски цјеновни максимуми.

- Сигурно би могло преко 120 долара, јер кажем, то је нешто на шта, по мени, тржиште нема одговор. То је ситуација на коју улагачи не могу другачије да одреагују, него дизањем цијена - нагласио је Ведран Марјановић, новинар Јутарњег листа.

Аналитичар Џес Ралстон, наглашава да су поремећаји на тржишту повезани са тренутном неизвјесношћу.

- Постоји неизвјесност у вези са Ормуским мореузом и у погледу будућих шокова у снабдијевању. Катар је саопштио да привремено обуставља дио своје производње течног природног гаса. Саудијска Арабија је такође обуставила дио производње, а и неке друге земље у региону, укључујући Израел, затвориле су дио својих производних капацитета - рекао је Ралстон.

Па су цијене и на нашем тржишту отишле горе. Овај раст наши трговци не правдају ратом у Ирану, него фебруарским котацијама на берзи. Цијене горива у Српској су између 2,39 до 2,42 марке по литру, уз спорадичне гужве на пумпама. Тиме, кажу, само себи правимо проблем.

- Оваква реакција убрзава потрошњу и продају по постојећим цијенама и тјера све дистрибутере да иду у набавку нових количина по знатно вишим цијенама. У пракси ће то довести до, умјесто неких седам до десет дана, сигурно од три до пет дана можемо очекивати корекцију цијена на пумпама - поручио је Ђорђе Савић, предсједник Групације за промет нафтом и нафтним дериватима, Привредна комора Републике Српске.

Из Владе Српске наводе - адекватно ћемо реаговати и на ову кризу.

- Размишљамо колико ће то утицати на прољетну сјетву, када је у питању пољопривреда, колико ће то утицати на стандард грађана, али то су све неке ствари које не можемо још пројектовати - рекао је Саво Минић, предсједник Владе Републике Српске.

Колико дуго ће потрајати хаос на берзама, тренутно, сагласни су стручњаци, зависи од једног човјека.

- Уколико буде онако како је Трамп најављивао, да ће то трајати три до четири недеље, онда можда и има шансе да ће то бити неки привремени поремећај, па ће се ући опет у неки стабилан период. Уколико то потраје дуже, онда можемо само очекивати све веће и веће цијене и нафте и гаса, па посљедично и електричне енергије - нагласио је Жарко Марковић, стручњак за енергетику, Савез енергетичара Србије.

Јер Европска унија петину електричне енергије производи у гасним електранама. То значи да би, потраје ли рат на Блиском истоку, цијена горива могла да буде можда и најмања главобоља. Јер увоз струје у БиХ, према подацима Спољнотрговинске коморе, прошле године је растао за 101 одсто у односу на годину раније.