Објављен први том "Славеносрпских хроника" на савременом српском језику
"Хронике", које су писане на српскословенском језику, јединствено су дјело српске историје које заузима једно од најзначајнијих мјеста у српској старијој књижевности, саопштено је из Библиотеке Српске патријаршије.
У саопштењу се додаје се да је ово значајно дјелу било полазиште за бројне српске историчаре 18. и 19. вијека.
Преводом овог дјела на савремени српски језик научној јавности биће омогућен критички приступ том цјелокупном дјелу српске историографије, и то послије више од три вијека од његовог настанка.
На преводу је радила професор Ана Кречмер, а на редактури превода и преношењу специфичне богословске терминологије на савремени српски језик радили су академик Јасмина Грковић Мејџор и професор Зоран Ранковић.
Рад на овом пројекту обавља се више година у континуитету, уз подршку Управе за сарадњу с црквама и вјерским заједницама Министарства правде Србије, а штампање првог тома је реализовано уз подршку Министарства културе Србије.
Оригинални примјерак "Славеносрпских хроника" чува се у Библиотеци Српске патријаршије, а састављен је од пет књига са укупно 3.279 рукописних страна.
Све до сада ово јединствено дјело српске историје није свеобухватно превођено, те није било доступно научној јавности.
Након првог тома који обухвата прву и другу књигу /17. и 18. вијек/, у наредним годинама очекује се штампање преосталих књига "Хроника", већ су преведене трећа и четврта, у току је рад на петој књизи.
У саопштењу се истиче да је сљедеће године у плану штампање обимније треће књиге која садржи више од 300 страна, затим четврте која садржи више од 800 страна, те на крају још обимније пете књиге.
"Славеносрпске хронике" грофа Ђорђа Бранковића /настале између 17. и 18. вијека/, представљају прву модерну синтезу српске историје и темељ националне историјске свијести, а писане су на српскословенском језику током грофовог дугогодишњег заточеништва у Аустрији, с циљем да кроз пет књига покажу славну прошлост Срба.
Ово капитално дјело је, због тешког језика, остало вијековима недоступно широј јавности, све до садашњег превода на савремени српски језик под окриљем Патријаршије.
Гроф Ђорђе Бранковић /1645–1711/ био је српски дипломата, писац и једна од најтрагичнијих и најконтроверзнијих личности српске новије историје. Тврдио је да је директни потомак средњовјековне деспотске лозе Бранковића, а тежио обнови српске деспотовине, замишљене као "Илирско царство", на чијем би челу био он као насљедни владар.
Аустријске власти су га ухапсиле 1689. године у Кладову под изговором да представља опасност по војне операције, па је остатак живота, пуне 22 године, провео у интернацији у Бечу и Хебу, гдје је и умро 1711. године.