Помен и пијетет за убијену и страдалу дјецу Српског Сарајева (ВИДЕО)
Снајперима, хладним оружјем, гранатама, разорним бомбама. За све њих, и за сва прекинута безгрешна дјетињства код спомен обиљежја у дворишту школе "Свети Сава" у Источном Сарајеву, служен је парастос и положено цвијеће, на дан када су 95.године у насељу Грбавица убијене десетогодишње Милица Лаловић и Наташа Учур.
На црном, незавршеном списку 118 имена и исто толико угаслих родитељских радости. И непрегледно море никад остварених жеља! И неопростиви гријех убицама. 11. марта 95., било је примирје. Испоставиће се једнострано! У сарајевској улици Раве Јанковића десетогодишња Милица Лаловић и који мјесец млађа Наташа Учур. Биле су дјеца Сарајева. И срећне што накратко могу да напусте подруме и склоништа.
Играле су ластиша, не слутећи да им је то посљедња игра. Пакосно срце, око пуно мржње и крвничка рука муслиманског снајперисте са зграде Лориса, "бирала је". Два хица и два заувијек прекинута безгрешна дјетињства. Остале су непрочитане књиге и празне школске клупе. У Основној школи "Свети Сава" укупно шест. Међу њима и она намијењена Зорици Дивчић, тек уписаном првачићу – којој убице нису дозволили ни прва слова да научи.
- У кући је погинула. Било их је 25, она је једина настрадала. Ту су јој и мајка и сестра биле, оне су остале живе, ја био на линији, чувао кућу. Све сам сачувао, али дијете нисам успио. Сваки дан је све теже и теже. Срце боли - каже Владо Дивчић отац убијене Зорице.
И анђео поломљених крила Милун Тешановић бесповратно је узлетио у висине Царства небеског! Само 18 мјесеци је имао, "ни мрава није згазио. Тако је мало живио, и тако мало видио"! Но монструми су му зјене угасли у родитељском загрљају, у бијегу и збијегу из попаљеног и разрушеног Трнова. С Милуном и рођацима му - Данијели и Драгомиру у истом збијегу. Ниткови им нису дозволили да "рашире своја крила".
- Да му ломе ноге и руке и пуцају у потиљак, немам ријечи. Драгомир је имао 10 година, Данијела 12, Милун 18 мјесеци или годину и по. Тешко, разболила сам се од тога свега, због њих - каже Рада Цвијетић, тетка убијених Милуна, Данијеле и Драгомира.
Све Наташе и Милице, Милуни, Драгомири и Данијеле, пред очима мајке Раде силована, па мучки убијена деветогодишња Мирјана Драгичевић из Илијашког насеља Доња Биоча и све друге неиспричане, тужне приче и угашена српска дјетињства - као опомена.
- Настојимо да овакво страдање не буде само један датум или једна статистичка бројка. Желимо да овим обиљежавањем будемо глас памћења глас важан за изградњу дјетињства безбрижнијег и дјетињства без прекинутих осмијеха - истакла је - Жељка Топалић директор ОШ "Свети Сава".
А монструми који су затирали дјечије осмијехе, шта они желе!? У међувремену су одгајали своју дјецу и унучиће, никад им не рекавши да су њиховим вршњацима дјетињства прекидали само због имена и вјере! И све захваљујући заштитничком правосуђу које се батрга у моралном и професионалном суноврату - баш као и убице!
- Порука њима је да се надамо да ће их стићи осуда, да ће их стићи суд јал земаљски, јал небески а с друге стране да и нашим становницима града Источно Сарајево односно Српског Сарајева да поручимо да морамо да водимо рачуна о култури сјећања, да се сјећамо свих Милица и Наташа којих има широм Републике Српске - рекао је Бошко Југовић предсједник Скупштине града Источно Сарајево.
Бошко Томић изасланик српског члана Предсједништва БиХ додао је да "свако ко је узео пушку па погинуо, он је кренуо у рат да се бори за своје интересе, за своје циљеве за свој дом, своју дјецу, отаџбину, али дијете никоме није криво.
- Е због тога не вјерујем да ипак мирно спавају - рекао је Томић.
11. март и споменик незаборава - два голуба везаних крила у неуспјелом лету – као сва српска дјетињства, којима су злотвори одузели право на невине дјечије радости и живот у слободи! И као симбол за цијелу једну школу од 474 ђака у Републици Српској – којима нису дозволили ни школовање да заврше.