Измјене закона о комуникацији уводе обавезну регистрацију корисника припејд бројева (ВИДЕО)
Неколико марака и ето припејд броја за који нико не зна да је у вашем власништву. Када је порука послана, а картица уништена, тешко да ономе ко није имао добре намјере, ико може ући у траг. Да се овакви случајеви дешавају, није тајна. Међутим, колико их је нико не зна.
Из МУП-а Српске истичу да су недавно идентификовали малољетно лице, ученика, које је путем телефона лажно пријавило да је у основној школи у Бањалуци постављена бомба.
- Слободе је лишено и лице које се сумњичи да је телефонски позвало Народну скупштину Републике Српске и рекло да је у просторије постављена бомба - наводе у МУП-у.
Управо то је један од разлога због којих се мијења Закон о комуникацијама.
- Дакле, не можете више купити картицу припејд и бити анонимни - нагласио је Един Форто, министар комуникација и транспорта у Савјету министара БиХ.
Није ријеч ни о каквој новини, јер се слична рјешења одавно примјењују у земљама Европске уније.
- Скоро половина Европе користи исто такав модел. Наиме, ради се о томе да СИМ картица за припејд кориснике треба да буде активна тек оног тренутка када се унесу лични подаци о кориснику - истиче Слободан Драгичевић, секретар Удружења за информационо комуникационе технологије у Привредној комори Републике Српске.
Тај модел прије годину дана усвојила је и Србија, па корисник, да би активирао картицу, мора да буде идентифкован.
Постојећима је остављен рок да се региструју, а по његовом истеку, картице које су остале анонимне су блокиране. У М:телу кажу да је искуство из Србије показало да је процес идентификације могуће спровести. Ипак, указују на препреке које у БиХ још нису уклоњене.
- Желимо указати да важећи Закон о електронском потпису у БиХ не уређује електронску идентификацију у ширем смислу и не препознаје различите моделе дигиталне идентификације, због чега тренутно не представља адекватан правни основ за електронску идентификацију корисника телекомуникационих услуга, као што је то било нпр. у Србији - рекао је Стефан Личина, шеф Службе за односе с јавношћу, "М:тел.
Према подацима Регулаторне агенције за комуникације, у БиХ је активно око два и по милиона припејд бројева. Ријеч је о броју који се посљедњих десет година готово не мијења, али стручњаци кажу да ће сигурно опадати.
- Та времена, гдје нас је припејд чувао од нежељених претјераних трошкова за телеком услуге, су прошла. Сада та разлика у цијенама, паушално, изађе скоро дупло јефтиније од кориштење постпејда - нагласио је Александар Мастиловић, консултант за дигиталну трансформацију.
Све ово у БиХ је на дугом штапу, јер је и ресорни министар, објављујући усвајање измјена Закона о комуникацијама, нагласио „ако закон прође парламентарну процедуру“.
Наша екипа већ је снимала прилог на исту тему, када је регистровање припејд корисника, такође, било најављено као велика новина. Од тада је прошло девет година, а усвојене измјене тек би требало да уђу у парламентарну процедуру.