latinica  ћирилица
17/03/2026 |  17:56 ⇒ 17:59 | Аутор: СРНА

Линта: Планиран и некажњен злочин над Србима на Косову и Метохији

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта изјавио је да је мартовски погром био припремана акција како би се завршило етничко чишћење Срба са Косова и Метохије и да је остао некажњен иако се десио пред очима међународних оружаних снага под вођством НАТО пакта.
Миодраг Линта (Фото: TANJUG/ SAVA RADOVANOVIĆ/ bs) -
Миодраг Линта (Фото: TANJUG/ SAVA RADOVANOVIĆ/ bs)

Линта је напоменуо да то није било спонтано реаговање албанских екстремиста на несрећни случај дављења албанских дјечака у ријеци Ибар, за шта су лажно окривљени Срби, саопштено је из Савеза Срба из региона.

Указао је да у суштини нико није одговарао за подметање пожара, пљачку, уништавање приватне и црквене имовине, убиства Срба и остала кривична дјела.

- Већина је у кривичним поступцима ослобођена, а онима који су осуђени изречене су симболичне казне. Протјерани Срби нису се вратили на своја огњишта јер приштински режим води антисрпску политику - навео је Линта.

Он је нагласио да је мартовски погром 2004. године био заправо други велики погром који су албански шовинисти починили над Србима Косова и Метохије у новијој историји, послије оног по агресији на СРЈ 1999. године, када је, у присуству међународних војних снага прогнано приближно четврт милиона Срба.

Мартовски погром на Косову и Метохији, један од најтрагичнијих догађаја у новијој српској историји, почео је 17. марта 2004. године, када су Албанци протјерали 4.000 Срба, етнички очистили шест градова и девет села и уништили или оскрнавили 35 православних цркава и манастира, као и више од 800 српских кућа.

Према извјештају Унмика, убијено је 19 људи, а повријеђено готово 1.000, међу којима и по око 60 припадника Кфора и Унмика.

Срби су бјежали спасавајући голе животе, а већина се никада није вратила у своје домове.

Према процјенама Унмика, у нередима је на 33 локације учествовало око 60.000 Албанаца.

Посљедице мартовског погрома су и даље видљиве - српска заједница на Косову и Метохији сведена је на енклаве, а мање од пет одсто расељених вратило се својим кућама.

Уништене светиње, попут оних које су касније стављене под заштиту Унеска, свједоче о културном геноциду који није кажњен.