Колико су временске прогнозе поуздане и шта све утиче на њихову прецизност? (ВИДЕО)
Ипак, дешава се да најављено лијепо вријеме изненади пљусак или да облаци заобиђу мјеста за која су прогнозиране падавине.
Колико су прогнозе данас заправо тачне и шта све утиче на њихову поузданост?
Да ли ће сутра бити сунца, кише или снијега - питање је на које многи одговор траже управо у временској прогнози.
Иако је технологија данас значајно унаприједила начин на који метеоролози предвиђају временске прилике, дешава се да прогноза не буде у потпуности тачна.
Колико су временске прогнозе заправо поуздане и шта све утиче на њихову прецизност питали смо стручњаке, али и грађане.
Колико је заправо могуће поуздано прогнозирати вријеме неколико дана унапријед? Одговор смо потражили u Републичкom хидрометеоролошком заводу.
- Tри дана унапријед, то је она краткорочна прогноза којом се највећи број хидрометеоролошких завода оквирно бави и има тачност изнад 85 одсто углавном и то није неко наше субјективно мишљење, већ објективне статистике и анализе које радимо већ скоро 10 година за редом, дакле, ради се тачна верификација прогнозе у односу на оно што је прогнозирано и оно што је остварено, дакле врло висока прецизност и тачност ако причамо о тој краткорочној прогнози. Што је дужи временски интервал у питању, прогноза наравно губи на својој тачности. Такође, ако причамо о прогнозама које су дуже од 10 или 15 дана унапријед, то уопште нису оне класичне прогнозе о којима ми причамо, већ средњовјечне прогнозе које се на други начин презентују и интерпетирају, можемо рећи само биће топлије или хладније од просјека. Нико не може са одређеном тачношћу рећи кавко ће вријеме бити за мјесец или два, тако да такве информације, које се често појављују у медијима нажалост углавном нису тачне - навела је Милица Ђорђевић, из Републичког хидрометеоролошког завода.
Оно што грађане највише занима је - Зашто се дешава да прогноза најави кишу, а она на крају ипак не падне?
- Има хиљаду ствари које утичу на то. Под један, прогноза времена се ради на основу врло прецизних нумеричких модела који нам дају једначину кретања атмосфере тј. ваздуха, а самим тим што се на крају може превести какво ће вријеме бити. Вријеме се још увијек није десило, то треба да се развију ти метеоролошки системи који ће нам донијети падавине иако, на примјер, данас модел показује да ће за три дана бити кише, сутра се те рачунице могу преокренути и дати нам скроз другачију прогнозу - додаје Ђорђевићева.
Такође треба узети локалност терена.
Некада се деси да киша пада у једном дијелу града, а у другом нема кише.
Тако да људи који добију јаку кишу, као на примјер прије два дана када је у појединим дијеловима Бањалуке падао и град, доживјели су јако невријеме, док само пар километара у другом насељу кише скоро да није ни било.
Савремени модели и технологија донијели су висок ниво тачности временских прогноза. Данас је мало шта нејасно у односу на оно што је било прије неколико година.
- Оне су достигле поприличан ниво своје тачности и развој технологије је довео до тога да је тешко да оне могу бити боље и прецизније у односу на ово што је сада, ако се пореди шта је било прије неких 10 или 20 година, то је скоро немогуће и да се пореди колико су прецизније - појаснила је Ђорђевићева.
Иако метеоролози припремају прогнозе, већина грађана их свакодневно прати кроз телевизијске минуте. Оне нису само информација о сутрашњем дану – за многе су средство планирања одласка на посао, школских активности или викенд излета. Управо, о значају и праћењу временске прогнозе прича водитељ Игор Тадић.
- Мислим да редовно прате временску прогнозу, она је јако битна свима нама да знамо какво ће вријеме бити сутрадан односно данас и наредних дана, а обично реакције на нашу прогнозу су позитивне - истакао је Тадић.
Ипак, када се деси да прогноза не буде потпуно тачна, грађани често траже кривца.
- Обично криве прогнозе које се појављују на појединим порталима на интернету, а ријеч је о аматерским прогнозама које су и обично сензационалистичке и онда се дешава да буду нетачне, а гледаоци, односно грађани онда криве све - навео је Тадић.
Пренијети сложене метеоролошке податке на једноставан и разумљив начин није увијек лак задатак, посебно када се временске прилике значајно разликују у различитим дијеловима Републике Српске.
- Зна бити тешко када су различите временске прилике широм Републике Српске, када имамо ситуацију да је рецимо у Крајини киша, у Семберији сунце, у Источном Сарајеву снијег, на југу бура, све то треба упаковати да буде што јасније и краће, односно да наши гледаоци знају какво ће вријеме бити у њиховом мјесту - напоменуо је Тадић.
Упркос свему, мишљења грађана о временској прогнози и њеној тачности и даље су подијељена.
Иако временска прогноза не може бити потпуно сигурна, стручњаци истичу да су краткорочне прогнозе данас веома поуздане. Уз савремене моделе и технологију, вријеме се може предвидјети са великом тачношћу - бар неколико дана унапријед.