latinica  ћирилица
23/03/2026 |  12:56 ⇒ 13:09 | Аутор: РТРС

Пројекција документарног филма "Драгаш је слободан", петак 27. март у 19 часова

Музеј савремене умјетности Републике Српске позива публику и представнике медија на пројекцију документарног филма "Драгаш је слободан", која ће бити одржана у петак, 27. марта 2026. године у 19.00 часова, у простору Музеја.
Слободан Драгаш - Фото: Уступљена фотографија
Слободан ДрагашФото: Уступљена фотографија

Пројекција се реализује у организацији Музеја савремене умјетности Републике Српске, а филм је настао у продукцији Радио-телевизије Републике Српске у режији Бранка Лазића.

Филм доноси портрет Слободана Драгаша (1957–2006), првог академски образованог вајара Бањалуке - умјетника снажне и аутентичне личности, боема, провокатора и педагога без катедре, који је својим животом и дјеловањем оставио дубок и трајан траг у културном простору града.

Рођен у Бањалуци, школован у Сплиту и Сарајеву, Драгаш је дипломирао вајарство на Академији ликовних умјетности у Сарајеву 1984. године.

Годинама је био посвећен педагошком раду, водећи вајарске курсеве и оснивајући сопствену радионицу "Драгаш", кроз коју је обликовао генерације младих умјетника. Био је члан више струковних удружења и један од оснивача Удружења ликовних и примијењених умјетника Републике Српске, као и покретач вајарских колонија у Бањалуци и Крупи на Врбасу.

Кроз филмску причу која превазилази класичну биографску форму, Драгаш се открива као умјетник који је окупљао, повезивао и инспирисао, који је умјетност живио кроз сусрете, разговоре и свакодневицу. Посебан сегмент филма посвећен је и његовим радовима у јавном простору, укључујући скулптуру "Еротски знак" – омаж Чарлсу Буковском испред Музеја савремене умјетности Републике Српске, као и причу о споменику Давиду Штрпцу, кроз које се преиспитује однос друштва према култури, насљеђу и умјетности.

Филм истовремено доноси и атмосферу Бањалуке осамдесетих и деведесетих година – града снажних контраста, сусрета и умјетничких трагања, кроз причу о човјеку чије је највеће дјело био његов живот.

У филму говоре: Видосава Грандић, Јован Опачић, Ренато Ракић, Љиљана Ђурић, Милош Шолаја, Михајло Ракита, Јагода Шестић, Миливоје Унковић, Љиљана Лабовић Маринковић, Здравко Миовчић, Љиљана Чекић, Миомирка Драгомировић Трбић, Тања Ступар Трифуновић и Младен Миљановић.

Сниматељи филма су Љубомир Тешинић, Синиша Стојић, Дејан Косић и Дарко Сошња, мајстор свјетла Драган Талић, монтажу потписује Ведран Марић, дизајн звука Владимир Владетић, а продуцент је Есад Бајрић.

Филм траје 76 минута.

Позивају све да се придруже на пројекцији овог значајног документарног остварења и заједно подсјетите на умјетника чије је дјеловање трајно обиљежило културни идентитет Бањалуке.