Европи пријети несташица горива: Због енергетске кризе Српска доноси нови сет мјера (ВИДЕО)

Европи пријети несташица горива. На ово је упозорио и извршни директор једне од највећих нафтних компанија "Шел". Каже - то би могло да се догоди већ почетком априла. У Хрватској је евродизел између 1,73 евра и чак 2,26, док је бензин од 1,62 до 1,99 евра по литри. Највећу цијену бензина у Европи плаћају грађани Холандије, Њемачке и Финске.
- Цијене су отишле за неких 20, 25 центи минимум, кад идете на аутопут цијене су отишле и до 40 центи по литру - каже Ана Станковић из Њемачке.
Иако је цијена барела већ неколико дана у благом паду, највећи проблем за Европу јесте велика енергетска зависност од увоза.
- Заштитићемо енергетску безбједност Мађарске, задржаћемо заштићене цијене бензина и снижену цијену природног гаса за наша домаћинства - додао је премијер Мађарске Виктор Орбан.
Одређене мјере усвојила је и Република Српска а Влада ће донијети и додатне
- Рекао сам синоћ и у Народној скупштини Српске да ћемо у петак на сједници Владе предложити неколико закона, а линеарно ћемо повећавати плате - додао је предсједник Владе Српске Саво Минић.
И Република Српска зависи искључиво од ситуације на глобалном тржишту. Цијена евродизела на бањалучким пумпама данас је била између 3,23 и 3,57 марака. Нафтних деривата има, али набавка свакако кошта.
- Ми смо добрим дијелом у Републици Српској ослоњени на групу Оптима и ја се надам и имам информације да ће они и у наредним данима имати, да ће стићи тај танкер за који сада треба 40 милиона долара за један мањи танкер. Донедавно је за то требало 20 милиона - каже директор "Крајина петрол" Милован Бајић.
Према процјенама, Србија има резерве нафте за око 60 дана, а Влада је већ донијела одлуку о пуштању на тржиште 40.000 тона нафте из резервних залиха. Литра дизела у Србији је 1,8 евра.
- Чињеница је да ће нафта и у наредних неколико деценија бити један од главних енергената. Читава економија се заснива на нафти и гасу - додао је професор са Машинског факултета у Београду Милош Бањац.
Чак и када би се сукоб у овом моменту завршио, посљедице су дугорочне.
- Европска унија је саму себе давно осудила на економску пропаст оног момента када је одлучила да крене са бојкотом, забраном, санкционисањем увоза руских енергената - наводи професор на Факултету политичких наука у Београду Драгана Митровић.
Према најновијим пројекцијама, инфлација у еврозони због енергетске кризе могла би да достигне 2,6 одсто у овој години, док би екстремни сценарио могао довести инфлацију и до 6,3 одсто.
