Сукоб у Ирану улази у други мјесец: Берзе реагују на свако саопштење Бијеле куће (ВИДЕО)
Војни аналитичар Владе Радуловић каже да нема дилеме да на том папиру и у тим потенцијалним циљевима који би могли да буду мета америчко-израелских удара у наредном периоду у Ирану је сада заправо све више цивилних циљева.
- Али и цивилне инфраструктуре. Десант на овом фамозном мосту B-51 најбољи примјер је за то. И сада остаје да се види да ли ће се ићи у даљу ескалацију или ће се са друге стране покушати пронаћи неки модалитет како да се ствари ставе под контролу и на неки начин да се иде ка некој излазној стратегији која би сачувала заправо образ Американцима - нагласио је Радуловић.
Он је додао да ни Американцима није лако, колико год у медијима слушали те приче и најаве да је уништено оволико процената или онолико.
- Не заборавите да им се ближе међуизбори и да расположење у јавности није баш најсјајније, нарочито када морате да сипате гориво које је сада скупље него што је било - додао је Радуловић.
Универзитетски професор Милош Грујић, наглашава да на берзама која се зове VIX индекс, да је то такозвани индекс страха.
- Он показује вјероватноћу и неизвјесност да у наредних 30 дана највећи индекс S&P има већу волатилност, односно већу промјењивост. Шта то у пракси значи? Па сваки дан се посматрају цијене акција и понашање, односно продаја фјучерса на берзама. И што индекс има већу вриједност, већа је вјероватноћа да настане проблем у блиској будућности - поручио је Грујић.
Он, како каже, памти од 1993. године, када је уведен индекс, да упоредимо с неким кризама, највиша вриједност је била у једном моменту 2020. када је почела криза узрокована пандемијом, вирусом корона.
- И тад се сјећамо да је Луцк причао да се нафта продаје испод нуле. У ствари, фјучерси су се само продавали испод нуле. Други момент је 2008. године када је индекс био 80. Сад овај ред величина тог страха на берзама је 40, што је отприлике осми највећи откад се исказује тај индекс - додао је Грујић.