НДХ оставила Козарску Дубицу без половине становништва (ВИДЕО)
- Фамилија ми је сва побијена, никоме не знам за гроб. Никоме, да ли је заклан ил' побијени маљем. Моју матер су убили у Билогори кад смо бјежали тамо по Хрватској, убили је и пси је појели. Нико је није сахранио, ето тако да сам остао сам без фамилије - прича Гојко Котур из Моштанице код Козарске Дубице.
Десанка Пилиповић из Слабиње код Козарске Дубице остала је без оца и два брата, који су убијени у Јасеновцу.
- Женске особе које су имале минђуше, прстење на руци, одсјецали су им прсте и уши и то остављали на хрпу, то они нису чупали, него су остављали на хрпу, ко је имао прстен, наките, одсјецали прсте и одсјецали уши и онда су убијали те жене - каже Десанка Пилиповић из Слабиње код Козарске Дубице.
Масовни злочини над српским становништвом у НДХ почели су већ почетком љета 1941. године. У Илинданским покољима широм Крајине усташе су убиле десетине хиљада Срба. Само у Приједору 1.500.
- То је био један организован догађај који је само показао да је то почетак једног великог страдања и геноцида који ће се и потврдити током Другог свјетског рата - рекла је Ведрана Адамовић, историчарка Музеја Козаре.
Кулминација долази током и након Битке на Козари у јуну 1942. Ова планина је тако постала симбол страдања народа који је у колонама одвођен у смрт.
- Ми можемо да говоримо да је Козара једна од територија која је, ако можемо рећи, дала највише жртава у Јасеновцу. Дакле, ви ако гледате неке карте о страдањима, Козара је сва у црвеном, и, наравно, дио Хрватске око Јасеновца. Козара, оно што ми стало понављамо, има преко 13.000 дјечијих жртава до 15 године старости - каже Борис Радаковић, историчар Музеја на Мраковици.
Судбине Козарчана у Јасеновцу показују да је ријеч о организованом систему уништења, у којем су жртве биле цивили – жене, дјеца и старци.
- Можемо рећи да је Козара остала пуста. То су све становници српске православне вјероисповјести и самим тим они су доживјели највећи погром 1942. године. Процјене су крећу од 60.000 до 80.000 људи само са тога подручја - рекла је Тања Тулековић, директорка Спомен-подручја "Доња Градина".
Највећи број жртава убијен је у највећем јасеновачком стартшту – Доњој Градини. У масовним гробницама овог подручја и данас се препознаје размјера злочина, али и обавеза да се истина чува и преноси будућим генерацијама.