Које је одлуке наметнуо Шмит и да ли и оне одлазе с њим?
Шмит је, као њемачки дипломата, стигао у БиХ половином 2021. године и од тада нема подршку републичког врха одакле су цијело вријеме упозоравали да он није легално постављен на позицију високог представника с обзиром на то да недостаје релевантна резолуција Савјета безбједности Уједињених нација.
Ипак, он је наставио праксу претходника у фотељи високог представника те је, позивајући се на такозвана бонска овлашћења, по сопственом нахођењу мијењао законе у БиХ што је наилазило на жестоке критике дијела јавности, посебно када је допунио Кривични закон БиХ на начин да је кривичним дијелом прогласио непоштивање његових одлука.
По тој одредби је, у међувремену, и отворен судски процес против Милорада Додика у својству предсједника Републике Српске који је завршио да начин да је осуђен због непоштивања Шмитових одлука усљед чега му је одузета и функција првог човјека Српске.
Сада, када је Шмит објавио да одлази са позиције високог представника, опет се поставља питање, упркос сумњи, да ли постоје и какве шансе да његове наметнуте одлуке буду проглашене ништавним.
"Пик" на изборе
Шмитово име стоји на неколико одлука којима је измијенио Изборни закон БиХ. Једном од њих је дефинисано да садашњи чланови Централне изборне комисије БиХ не подлијежу услову за одлазак у старосну пензију који су већ прописани.
Осим тога наметнуо је такозване техничке измјене, односно око 100 ставки у Изборном закону БиХ, којима је, између осталог, омогућено увођење нових технологија у изборни процес, ЦИК-у повјерено да именује предсједнике бирачких одбора, дефинисано правила кампање и казне због преурањеног лова на гласове бирача.
Шмит је, на овом пољу, дубоко загазио у постојеће кључне акте у ФБиХ када је у изборној ноћи наметнуо амандмане на федерални Устав да би неколико мјесеци касније, крајем априла 2023, објелоданио одлуку којом се деблокира именовање Владе Федерације.
Њемачки дипломата је потписао и Одлуку којом се доноси Закон о измјенама и допунама Изборног закона које се тичу предсједника и потпредсједника ФБиХ те попуњавања тамошњег Дома народа.
Технологије и случај "Вијадукт"
На листи наметнутих одлука, на званичном сајту ОХР, је и она којом је Шмит донио Закон о измјенама и допунама Закона о финансирању институција БиХ.
Њоме је профит Централне банке БиХ распоређен на начин да је на рачун ЦИК-а отишло око 112, 5 милиона колико су прорачунали да им је потребно за увођење нових технологија у изборни процес у БиХ.
- Ова расподјела ће послужити за покриће свих трошкова набавке изборних технологија које се уводе за потребе Општих избора у 2026. години – пише у тој одлуци.
Наредна одлука се тицала крајње сврхе дијела прихода од путарина. Њоме је износ од 120 милиона КМ преусмјерио за спровођења Одлуке Међународног центра за рјешавање инвестиционих спорова у предмету Вијадукт.
Тај износ је одбијен од акумулисаног износа резерве за поравнање из прихода од путарина који се држи на посебном рачуну Централне банке БиХ и сматра се, како пише у одлуци, износом који одговара удјелу Републике Српске.
Шмит стоји и иза одлуке о измјенама и допунама Закона о финансирању институција БиХ које се тичу новца за изборе у условима када да у изборној години није усвојен буџет институција на нивоу БиХ.
Фамозно непокоравање
Кристијан Шмит је, наиме, 1. јула 2023. године донио двије одлуке. Једном је спречено ступање на снагу Закона о измјени Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске, а другом Закон о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ.
У тај закон је додат фамозни нови члан 203а: Неизвршавање одлука високог представника.
Њиме је прописано да ће службено лице у институцијама БиХ, ФБиХ, Српске, Брчко дистрикта или у кантону, граду или општини или локалној заједници или било којем органу локалне управе и самоуправе, или одговорно лице које не примијени, не проведе, не изврши или на други начин не поштује одлуку високог представника за БиХ или које спријечи односно на други начин омете примјену, провођење или извршење одлуке бити кажњено казном затвора од шест мјесеци до пет година.
Шмит је, појединачним одлукама, наметнуо и допуне Кривичног закона БиХ, Кривичног законика Српске те истог закона у ФБиХ којима је унио нови члан који се односи на подмићивање на изборима и у служби која се финансира из јавних средстава.
Имовина, НСРС, странке
Једна од првих одлука које је, позивајући на бонска овлашћења, предочио Шмит датира из априла 2022. године и тиче се измјена и допуна Закона о привременој забрани располагања државном имовином БиХ иза којег стоје њенови претходници на позицији високог представника.
Он је, наиме, постојећу забрану проширио и на непокретну имовину која припада држави БиХ на основу Споразума о питањима сукцесије из 2001, али и на пољопривредно земљиште, ријеке, шуме и шумско земљиште за које је Уставни суд БиХ утврдио да представљају државну имовину.
Шмит је, потписао и налог о обустављању примјене Закона о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти Републике Српске све док став о томе не заузме Уставног суда БиХ.
Осим тога, за вријеме мандата је донио одлуке којима је поништао закључке Народне скупштине Републике Српске, махом оне који су се тицали управо његовог мандата, ОХР те повратка надлежности са нивоу БиХ на Српску.
Њемачки дипломата је одлуком обуставио све исплате буџетских средстава у сврху финансирања СНСД-а и Уједињене Српске.
Сва средства чија је исплата обустављена пренесена су на посебан рачун који је бити отворен у Централној банци БиХ, уз тврдњу да ће обустава бити укинута на основу или након позитивне оцјене од стране високог представника о поштивању Општег оквирног споразума за мир у БиХ, односно процјени било којих других релевантних околности које високи представник оцијени оправданим.
Шмит је, из фотеље високог представника, донио и налоге који се односе на функционисање Националне и универзитетске библиотеке БиХ као и других установа културе од значаја за БиХ те измјене Закона о меморијалном центру Сребреница-Поточари.