Округли сто Федералне скупштине Руске Федерације и НСРС: Чувати сјећање на жртве нацизма и супротставити се ревизији историје

У дискусији су испред Народне скупштине учествовали потпредсједник Народне скупштине Драгомир Васић (СДС), те народни посланици Срђан Мазалица (СНСД), Велибор Станић (СП), Тамара Дамјановић (СПС) и Милан Трнинић (УС).
У раду округлог стола испред Савјета Федерације Федералне скупштине Руске Федерације учестовали су: Александар Лутовинов, члан Комитета Савјета Федерације за Пословник и организацију парламентарне дјелатности, Сергеј Перминов, први замјеник предсједника Комитета, Алексеј Кондратјев, члан Комитета Савјета Федерације за међународне послове, Јелена Гускова, главни научни сарадник и руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука и други.
На округлом столу истакнут је значај очувања историјске истине, културе сјећања и потреба за супротстављањем ревизији историје и релативизацији злочина почињених током Другог свјетског рата, уз нагласак на страдање совјетског и српског народа током 20. вијека.
Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Драгомир Васић говорећи на тему "Обнова историјске истине", рекао је да је данас посебно важно говорити о култури сјећања и опасности политичке ревизије прошлости, будући да живимо у времену када се покушавају релативизовати страдања појединих народа и наметнути једнострани политички наративи о ратовима на простору бивше Југославије.
- Српски народ током рата у БиХ често је био представљен искључиво као агресор, док су српске жртве и страдања остајали маргинализовани - нагласио је он и додао да Република Српска представља гарант политичке равноправности и опстанка српског народа данас.
Васић је додао да трајно помирење на овим просторима није могуће без равноправног односа према свим жртвама и поштовања Дејтонског мировног споразума.
Народни посланик Тамара Дамјановић говорила је на тему "Историјски значај побједе СССР-а у Другом свјетском рату", истичући да побједа над нацизмом и фашизмом представља једну од најважнијих историјских прекретница 20. вијека. Подсјетила је да је Совјетски Савез поднио огромне људске жртве у борби против нацистичке Њемачке и дао пресудан допринос ослобађању Европе и свијета од злочиначке идеологије.
Она је рекла да сјећање на побједу над фашизмом мора остати трајно присутно у колективном памћењу народа, не као позив на подјеле, већ као опомена будућим генерацијама о цијени рата и значају мира.
Посебно је нагласила историјску повезаност српског и руског народа, који су кроз историју заједно подносили велике жртве у борби за слободу.
Народни посланик Срђан Мазалица, говорећи на тему „Геноцид над совјетским и српским народом у Другом свјетском рату“, рекао је да је нацистичка политика према словенским народима била заснована на расним и освајачким идеологијама чији циљ је био њихово потпуно уништење и поробљавање.
Подсјетио је на огромне људске жртве и страдања милиона цивила и ратних заробљеника током Другог свјетског рата. Говорећи о геноциду над Србима у НДХ, Мазалица је истакао да је ријеч о системској политици прогона, убистава, депортација и присилне асимилације српског народа. Нагласио је да је обавеза садашњих генерација да чувају сјећање на жртве и да не дозволе релативизацију злочина и ревизију историјских чињеница.
Народни посланик Милан Трнинић говорио је на тему "Злочин над Србима у рату у БиХ 1992–1995", истичући да страдање српског народа током посљедњег рата у БиХ до данас није довољно истражено, нити признато у међународној јавности.
Навео је да су бројни злочини над српским цивилима остали без адекватног правосудног епилога, што додатно продубљује неповјерење и подјеле у БиХ.
Посебно је указао на страдања Срба у Подрињу, Братунцу, Сребреници, Скеланима и другим мјестима, истичући да стварно помирење није могуће уколико се жртве посматрају селективно.
Посланик Велибор Станић говорио је на тему "Дејтонски споразум, резултати и посљедице", наглашавајући да Дејтонски мировни споразум представља темељ мира и уставноправног положаја Републике Српске. Истакао је да Република Српска није настала у Дејтону, већ да је тамо међународно потврђена као један од два равноправна ентитета у БиХ.
Он је указао на, како је навео, вишегодишње покушаје централизације БиХ и преноса надлежности мимо изворног Дејтонског споразума, уз оцјену да стабилност БиХ може бити очувана искључиво кроз поштовање уставне равноправности народа и досљедну примјену међународних споразума.
- Република Српска остаје опредијељена за дијалог, мирно политичко дјеловање и заштиту свог уставног положаја - рекао је он.
Академик Јелена Гускова указала је на значај очувања руско-српских односа и истакла да се ови односи потврђују кроз институционалне и политичке контакт, те да су такви контакти важан показатељ континуитета и међусобног разумијевања.
Она је додала да се односи српског и руског народа додатно учвршћују кроз заједничко његовање културних и историјских веза, као и међусобно разумијевање у савременим околностима.

