Обиљежене 34 године од страдања Срба у Жутици
Предсједник општинске Борачке организације Драгутин Ђуричић истакао је да половина чланова породица убијених није дочекала правду, чиме је указао на пасивност надлежних правосудних институција.
Напоменуо је да код тужилаштва нема помака, да је већ 50 одсто чланова породица умрло, те да га је страх да ни преостали неће дочекати дан да сазнају ко је убио ове људе, међу којима су биле и двије жене.
- Обренија је радила у продавници и враћала се са посла, док је преосталих шест мушкараца било у обезбјеђењу на руднику Боксита - рекао је Ђуричић.
Начелник општине Марко Савић истакао је да је обавеза сјећати се страдалих све док правда не буде задовољена, нагласивши да су то били који су се враћали са својих радних задатака и да је међу њима било цивила.
- Зна се и ко је то урадио и како. Нико није процесуиран, изгледа да правде за Србе нема. Борићемо се да се процеси покрену. Нико не бјежи од тога да се казне сви који су чинили злочине, али и ово је злочин за који се мора одговарати - истакао је Савић.
Милан Лазаревић, брат убијеног осамнаестогодишњег Миће Лазаревића, истакао је да породице сваке године долазе на мјесто страдања тражећи правду које и даље нема.
- Пронашли су главног одговорног за овај злочин и човјек је признао кривицу, међутим, њихово правосуђе ослободило га је оптужби и он сада слободно шета - рекао је Лазаревић.
На данашњи дан, 21. маја 1992. године, у насељу Жутица убијени су Слободан Зечић /26/, Миленко Ковачевић /32/, Мићо Лазаревић /18/, Обренија Илић /34/, Миља Обрадовић /54/, Недељко Кандић /38/, Млађен Петковић /40/ и Војислав Шарац /72/.