"Четири сандука за осам мјесеци" - свједочанство Цвије Кандић о губитку мајке, браће и супруга
Цвија Кандић испратила је три сандука са тијелима мајке и двојице браће.
- Неколико мјесеци касније испратила је и четврти - сандук свог супруга Милојка. У периоду краћем од осам мјесеци остала је без мајке, двојице браће и мужа, носећи до данас терет сјећања на породичну трагедију која је заувијек промијенила њен живот.
Прије рата, Цвија је живјела мирним породичним животом. Одрасла је у бројној породици са четири брата и сестром, а након удаје за Милојка Кандића, заједно су стварали дом и породицу. Подигли су четворо дјеце, вјерујући да их чекају године рада, напретка и породичне среће.
- Живјели смо лијепо. Све смо имали. Спремали смо сину да прави кућу. А онда се задесио рат - присјећа се Цвија.
Најтежи дан у њеном животу био је 8. август 1992. године. Током напада на Јежештицу страдали су њена браћа Драган и Анђелко Млађеновић, припадници Војске Републике Српске. Истог дана страдала је и њихова мајка Савка, цивилна жртва рата. Док су се чланови породице опраштали од погинулих синова, за Савком се још трагало. Њени посмртни остаци пронађени су тек четрдесет дана касније.
- Послије четрдесет дана матер смо нашли у трњу - свједочи Цвија.
Бол због губитка мајке и браће није стигла ни да проживи до краја, а нова трагедија већ је стигла на њен кућни праг. 19. марта 1993. године погинуо је и њен супруг Милојко Кандић. Тако је остала без човјека са којим је дијелила живот, подизала дјецу и градила будућност.
Остала је сама да настави даље, носећи бригу о породици и успомену на оне који се никада нису вратили кући. И данас, више од три деценије касније, каже да нема дана када не помисли на њих.ж
- Шта год да се обавља, ми плачемо. Нема оног весеља као некад. Омладина може некако да пређе преко тога, али ми старији не можемо - каже Цвија.
Упркос свему, Цвија са поносом говори о својој дјеци, унучадима и праунучадима. У њима види наставак живота који су њени најмилији бранили и за који су дали највећу жртву.
Управо зато своје свједочанство не доживљава само као причу о личном болу, већ и као завјет да имена Савке, Драгана, Анђелка и Милојка остану упамћена. Јер, како сама каже, човјек може научити да живи са тугом, али никада не може заборавити оне које је волио.
Комплетно свједочанство Цвије Кандић, доступно је на званичној страници Меморијалног центра Републике Српске.
Поводом обиљежавања 34 године од страдања Срба у средњем Подрињу и Бирчу, Меморијални центар Републике Српске приказаће серијал до сада недовољно познатих свједочанстава широј јавности о страдању српског народа на овом простору током Одбрамбено-отаџбинског рата.
Свједочанства ће бити објављивана свакодневно на дигиталним платформама Меморијалног центра Републике Српске.
Централна комеморација у сјећање на страдање 3.267 Срба средњег Подриња и Бирча, биће одржана у Братунцу 4. јула, уз овогодишњу поруку - "У Братунац се не зове, у Братунац се иде".