Мацут: Злочиначка "Олуја" - једна од највећих трагедија српског народа
У изјави поводом пбиљежавања Дана сјећања на страдале и прогнане Србе у оружаној акцији "Олуја", Мацут је навео да се данас сјећамо невино страдалих и стотина хиљада људи који су у колонама били приморани да напусте своје домове и завичај, саопштено је из Владе Србије.
- Њихово страдање не сме бити заборављено, јер је сећање на жртве наша морална обавеза, а истина темељ сваког искреног помирења - поручио је Мацут.
Он је истакао да ће Србија наставити да чува успомену на сваку невину жртву, да буде уз свој народ и да досљедно заступа политику мира, стабилности и дијалога.
- Мир није заборав. Мир је снага да памтимо, да поштујемо своје жртве и да одговорно градимо будућност у којој се овакве трагедије никада више неће поновити. Нека је вечна слава свим невиним жртвама "Олује" - поручио је Мацут.
Дан сјећања на све страдале и прогнане Србе у хрватско-муслиманском погрому над Србима из Републике Српске Крајине и Републике Српске 1995. године биће обиљежен данас у Бањалуци и Мркоњић Граду.
Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, током које је са вјековних огњишта протјерано више од 220.000 крајишких Срба.
На ажурираној евиденцији "Веритаса" налазе се имена 1.904 погинула и нестала Србина у току и послије ове акције, међу њима је 1.250 цивила од којих су око три четвртине биле старије од 60 година.
Међу жртвама је и десеторо дјеце млађе од 14 година и 566 жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година - што представља посебан "црни рекорд" грађанског рата деведесетих на простору бивше Југославије, указују у "Веритасу".
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид иако свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.