Врњеш: Младићева смрт још једном показала да је БиХ дубоко подијељена држава
- Ова ситуација је само још једном показала, или потврдила, тезу да је БиХ дубоко подијељена државна заједница. Ја бих се усудио да кажем да је непоправљиво дубоко подијељена и да постоје толико различите перспективе поимања, и рата, и симбола, и догађаја, да ту нема приближавања, ту нема могућности да се било шта приближи - истакао је Врањеш гостујући на Танјуг ТВ.
Он је нагласио да не постоји могућност ни да "струка" разговара о томе шта се десило током рата у БиХ јер је из српске перспективе то грађански рат, а из бошњачке перспективе је то "агресија".
- Не видимо чак ни могућност да сад неко из перспективе струке каже: "Хајмо да видимо шта то можемо да се усагласимо по питању грађанског рата у БиХ". И пазите, ја сам рекао грађанског рата, то је перспектива српска, а из перспективе бошњачке, то је "агресија". Ми чак не можемо ни да се договоримо о карактеру рата, дакле, нема могућности ни да се приближимо милиметар на том плану - објаснио је Врањеш.
На питање новинара да ли постоји опасност да се подјела која постоји у БиХ пренесе и на будуће генерације, Врањеш је истакао да та подјела већ постоји.
- Не говоримо о потенцијалу или о футуру, ми посматрамо то у презенту. Данашње генерације, нису били рођени, а ево, видимо по друштвеним мрежама, ставове какве износе. Дакле, не да не говоримо шта би било кад би било, то се већ десило, и ту се види да је на наредну генерацију већ прешла та перспектива поимања рата. Чак мислим да су млађе генерације за неку октаву мало и радикалније у изношењу ставова него њихови родитељи који су били учесници рата јер они имају боље или распрострањеније канале да то искажу - рекао је он.
Врањеш је навео да Младићева смрт није имала утицај на поимање рата међу становницима Републике Српске јер је то поимање већ 30 година јединствено.
- Што се тиче Републике Српске, поимање одбрамбено-отаџбинског рата је јединствено у потпуности у континуитету већ посљедњих 30 и нешто више година. Дакле, што се тога тиче, не постоји таква врста раздора - рекао је.
Додао је да судови не могу да пишу историју, већ њу пишу историчари, као ни да се пресудама и репресијом не може наметнути истина.
- Судови не пишу историју, него пишу историчари. Али у овом граду овде, у овом граду је 1946. године осуђен Дража Михаиловић, у овом истом граду је рехабилитован 50 година касније. Сад постављамо питање шта је онда у тој концепцији истина - напоменуо је Врањеш.
Навео је и чињеницу да у БиХ постоје дупли стандарди око интерпретације тога шта је истина јер свако покушава да наметне своју интерпретацију.
- Расим Делић је правоснажно осуђени командант тзв. Армије БиХ, у Хагу осуђен и 2010. године га Бошњаци сахрањују са војним почастима. Реис-ул-улема, тадашњи, Мустафа Церић му држи вјерски обред. Јесте видјели неку организацију из Сарајева која је тад рекла да се негирају истине из Хага? Мислите да данас дјеца у Сарајеву уче да је Расим Делић ратни злочинац? - рекао је Врањеш.
Он је истакао да је лако другоме наметати кривицу и њу бранити хашким пресудама, а онда у властитом случају не примјењивати исти критеријум због чега се поставља се питање зашто тај критеријум не важи за све.
- У томе и јесте проблем зато што неко сматра да се истина намеће силом. Ми ћемо имати различите перспективе, различите наративе, али само Бошњаци желе свој наратив да наметну као апсолутну истину осталима. Сарајево жели да то наметне свима и да каже: "Ово је једино истина како ми кажемо да је истина, и нико другачије". У историји нас уче да те истине које су зависиле од дужине мача нису много опстале, а нема опстанка истине ако народ ту истину не осјети - рекао је Врањеш.