Посебна изборна јединица за Србе изван Србије на изборима у Србији
Према Ћосићевом мишљењу, управо је овај велики национални празник који се обиљежава у знак сјећања на 15. септембар 1918. године, када је српска војска пробила Солунски фронт, што је довело до распада савеза Централних сила и окончања Првог свјетског рата, "богомдан за подизање заставе јединства, слоге, сабирања и саборности".
- Драго нам је да се и у Народној скупштини Србије чују приједлози за потпуну леберализацију уписа у двојно држављанство Србије, када је о Србима изван Србије ријеч. Али, да ову свету идеју о националном јединству нико не би могао да доведе у питање, ми предлажемо да се оде и корак даље, да слиједимо добре примјере наших комшија из Европске уније, из Мађарске и Хрватске. У Мађарској је за све мађарске држављане изван матице, а има их најмање милион, омогућено право гласа за мађарски парламент, могу чак да гласају и поштом, док хрватско расијање има посебну изборну листу за Хрватски сабор и бира три своја посланика – објаснио је Бојан Ћосић, напомињући да би се тиме предупредиле све досадашње, четврт вијека старе, инсинуцације о томе како Срби изван Србије, па између осталог и из Српске и БиХ, "одлучују о судбини" грађана Србије и прекрајају њихову изборну вољу.
Иначе, подсјећања ради, и у садашњем члану 23. Закона о држављанству Републике Србије, изричито пише да "припадник српског народа који нема пребивалиште на територији Републике Србије има право да буде примљен у држављанство Републике Србије без отпуста из страног држављанства, ако је навршио 18 година живота и није му одузета пословна способност и ако поднесе писмену изјаву да Републику Србију сматра својом државом".
А када је ријеч о изборном законодавству, Србија је обезбиједила најдемократскија изборне права за своје националне мањине и позитивну дискриминацију за њихове изборне листе, па зашто то не би учинила и за припаднике већинског народа.