Каран: Српска једини уставобранитељ дејтонске БиХ
БиХ, каже он, мора да прихвати оно што јесте, умјесто да стално покушава да постане нешто друго, наводећи да није ни унитарна ни једнонационална држава, већ сложена државна заједница састављена од два ентитета и три равноправна народа, свиђало се то некоме или не.
- Успјешне сложене државе не почивају на наметању политичке визије једних над другима, него на способности да се међусобно уважавају и да оно о чему се не слажу рјешавају договором. Зато стално истичем паритет, консензус и подјелу надлежности као основне принципе функционалне БиХ као федералне државе - нагласио је Каран.
Он је рекао да проблем БиХ није њена сложеност, него настојања политичког Сарајева и дијела међународне заједнице да се та сложеност поништи.
Каран је указао да су политичке кризе и настале због посматрања конститутивности народа, ентитетске надлежности и њихових механизама заштите као сметње коју треба уклонити.
- Од нас зависи у којој ћемо групи бити. Формула постоји и записана је у Дејтонском споразуму. Потребна је политичка зрелост да сви прихвате паритет, консензус и подјелу надлежности као чињеницу, те да БиХ може функционисати само као заједница у којој нико не покушава да доминира над другим - рекао је Каран за Глас Српске.
Он је навео да ће будућа власт имати обавезу према народу Републике Српске да очува институционални капацитет и њену политичку стабилност, те да настави рад на њеном економском јачању и међународном позиционирању.
Каран је рекао да институције и Дејтонски споразум нису само основ стабилности Републике Српске него и једини одржив основ стабилности цијеле БиХ.
- Иза нас је период великих политичких и институционалних притисака и управо се у таквим околностима показало колико је важно да Република Српска има стабилне институције које редовно извршавају своје уставне надлежности - истакао је Каран.
Он је додао да су такве институције најбоља гаранција да Српска може да штити своје интересе без обзира на то одакле изазови долазе.
Истакао је да изазови неће нестати, јер је суштински политички спор у БиХ спор између два концепта, федералног, на којем је заснован Дејтонски споразум, и унитарног, који тежи концентрацији моћи и одлучивања у Сарајеву.
- Наш одговор је политика одговорности, одбране устава и Дејтона, јер знамо шта су наши интереси, шта су наше дејтонске надлежности и гдје су уставне границе преко којих се не може ићи - рекао је Каран.
Подсјетио је да је Дејтон успоставио систем у којем нико не може да буде прегласан и у којем је договор предуслов функционисања, да његова суштина почива на три принципа функционалне федералне државе, паритету, консензусу и јасној подјели надлежности.
- На такав акт су пристала сва три конститутивна народа и њиме су успостављени механизми заштите и народа и ентитета. Дејтон нема алтернативу ако желимо стабилну и одрживу БиХ. Питање је постоји ли спремност свих актера да га заиста примјењују, а не да из њега узимају само оно што им политички одговара - рекао је Каран.
Према његовим ријечима, када Република Српска брани своје надлежности, тражи поштовање правила на која су сви пристали и која су донијела мир.
- До нас је да на томе истрајемо, али је и до других у БиХ, као и међународних актера, да прихвате да се трајна стабилност не може градити на наметању, већ само на договору - навео је Каран.
Одговарајући на питање о интервенционизму од стране високих представника који је махом водио ка унитаризацији БиХ и поништавању одлука странаца које су настала као посљедица примјене тзв. бонских овлашћења, Каран је навео да поништавање тих аката треба бити институционалан, правно утемељен и одговоран процес.
Он је навео да су такозвана бонска овлашћења коришћена за наметање закона, смјене изабраних функционера и суштинску прекомпозицију уставом утврђених надлежности, па се дошло у ситуацију да је уставна структура БиХ значајно мијењана без формалне промјене Устава.
- Наш став је да Анекс 10 Дејтонског споразума не даје високом представнику законодавна овлашћења, а Устав БиХ јасно одређује ко доноси законе. Суверенитет у БиХ припада народу и ентитетима, а не страном чиниоцу који се поставља изнад уставног поретка - појаснио је Каран.
На питање да ли Српска иде у правом смјеру на спољнополитичком плану, Каран је оцијенио на она данас води врло активну и препознатљиву политику међународног позиционирања кроз разговор на основу Устава и Дејтонског споразума.
Он је истакао да Република Српска разговара и гради партнерства гдје постоји заједнички интерес, док истовремено јасно и аргументовано штитити своју уставну позицију и право на свој глас.
Указао је на важност контаката које предсједник Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић и директор Канцеларије за међународну сарадњу Републике Српске Ана Тришић Бабић остварују са међународним партнерима.
- Када се разговор ослободи предрасуда, отвара се простор да се чују и аргументи који су годинама били потискивани - закључио је