Кампања "Пут знања, пут безбједности" - дјеца најрањивији, али и најдрагоцјенији дио друштва (ФОТО)

Карта магистралних и регионалних путева Републике СрпскеФото: Уступљена фотографија

ЈП Путеви Републике Српске покренуо је едукативну кампању са слоганом "Пут знања, пут безбједности", са циљем повећања безбједности дјеце у саобраћају, посебно усмјерену на ученике првих разреда основних школа.

- Дио едукације ће обухватити и наставнике разредне наставе, директоре и стручне сараднике, а прва је организована у партнерству са Републичким педагошким заводом, који је надлежан за стручно усавршавање, у Бањалуци за школе из ове регије. Утисци наставника након прве едукације су веома позитивни, а сарадња са Републичким педагошким заводом као надлежном институцијом је препозната као примјер да заједништво поставља добре темеље и гарантује успјех у раду - наводе из Путева Српске.

Безбједност саобраћаја, кажу, представља један од најважнијих јавно-здравствених и социјално-економских изазова савременог друштва.

Међу свим учесницима у саобраћају, безбједност д‌јеце се у ЈП Путеви Републике Српске препознаје као приоритетна, јер су дјеца најрањивији, али и најдрагоцјенији дио нашег друштва.

Едукацију су одржали инжењери запослени у ЈП Путеви Републике Српске на челу са в.д. директором Мирославом Јанковићем, дипломираним грађевинским инжењером са искуством рада у настави.

- Циљ кампање је развој саораћајне културе код ученика и нула погинуле дјеце у саобраћају. Наше предузеће је кампању покренуло у свакој нашој области редовног одржавања путева, дакле у цијелој Републици Српској. Зоне школа, као мјеста повећане концентрације д‌јеце и омладине, захтијевају посебан инжењерски, едукативни и регулаторни приступ како би се ризик од саобраћајних незгода свео на минимум те их препознајемо као најосјетљивије мјесто на цијелој путној мрежи којом управља ово предузеће - наводе они.

Република Српска се, пратећи глобалне трендове и препоруке опредијелила за амбициозне циљеве смањења страдања на путевима.

- Д‌јеца су посебно рањива категорија учесника у саобраћају због својих физичких, когнитивних и развојних карактеристика. Њихова способност процјене ризика, разумијевање саобраћајних правила и предвиђање понашања других учесника у саобраћају је ограничена, те ученике првих разреда посебно фокусирамо у програму едукације јер се први пут сусрећу са одређеним саобраћајним правилима и ризицима. С тим у вези сматрамо да би поред ученика, едукација наставника разредне наставе, стручних сарадника и директора била веома значајна у постизању нашег циља дефинисаног Стратегијом безбједности саобраћаја Републике Српске за период 2026–2035. која је усвојена почетком 2026. године, а то је: "Нула погинуле д‌јеце у саобраћају". Други дио нашег пројекта обухватају радови - истиче се у саопштењу.

Зато истовремено најављују пројекат унапређења стања безбједности саобраћаја у зонама основних школа на магистралним и регионалним путевима.

- Пројекат се реализује у оквиру Пројекта одрживе, интегрисане и безбједне путне инфраструктуре, који се финансира из грант средстава Свјетске банке. Зоном школе сматра се дионица од једног километра — пет стотина метара прије и пет стотина метара послије школе. На том километру мијењамо све што утиче на то којом брзином возило пролази и да ли возач на вријеме може да схвати гд‌је се налази - стоји у саопштењу.

У оквиру овог дијела пројекта извршиће постављање потпуно нове саобраћајне сигнализације и опреме.

- То подразумијева уметнуте знакове на жутој флуоресцентној подлози који привлаче пажњу и у условима смањене видљивости, заштитне пјешачке ограде које спречавају неконтролисан излазак дјеце на коловоз, модерне ЛЕД саобраћајне знакове испред самих пјешачких прелаза, као и превентивне радаре који ће у реалном времену упозоравати учеснике у саобраћају да смање брзину кретања - додају они.

Оно што овај пројекат издваја од осталих, кажу, јесте да рјешења не провјеравамо сами.

- Увели смо независну ревизију безбједности саобраћаја - такозвану РСА - и то у три фазе. Прво се провјерава сам пројекат, прије него што се изведе и један метар. Затим се провјеравају изведени радови, прије него што се дионица пусти у саобраћај. И на крају, шест до дванаест мјесеци касније, провјеравамо како се возачи и д‌јеца стварно понашају на терену. Ако нешто не функционише онако како смо предвид‌јели, ми то поправљамо. Позивамо Вас да се укључите у промоцију наше кампање, јер заједно можемо подићи свијест о овим питањима и заштитити нашу дјецу у саобраћају - истичу из Путева Српске.