latinica  ћирилица
10/09/2026 |  09:01 ⇒ 10:58 | Аутор: СРНА

Учесници марша "Стазама егзодуса" кренули из Тумара ка Стогу (ФОТО)

Више стотина учесника марша "Стазама егзодуса", међу којима је и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић, кренуло је из села Тумаре на Озрену ка насељу Стог код Возуће у општини Завидовићи поводом обиљежавања 31 године од прогона Срба са подручја Возуће, долине ријеке Криваје, те јужног и западног Озрена.
Учесници марша "Стазама егзодуса" - Фото: СРНА
Учесници марша "Стазама егзодуса"Фото: СРНА

Остојић је рекао да марш симболично подсјећа на српска страдања у Одбрамбено–отаџбинском рату.

- Када говоримо о жртви и страдању, једну од највећих је поднио српски народ Озрена који је протјеран са својих вјековних огњишта - навео је Остојић за Срну.

Организатор марша је Завичајно удружење Завидовићана из Добоја, чији је предсједник Зоран Благојевић рекао је да данас не провоцирају никога већ само позивају да налогодавци и извршиоци стравичних злочина буду санкционисани и да им се каже гдје су тијела 129 Срба са тог подручја који су живи заробљени.

У колони је и предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац, која је поручила да се не смије заборавити пут којим су се кретали српски борци и цивили тражећи спас, од којих многи нажалост то нису успјели.

Учесници марша "Стазама егзодуса" (фото: СРНА)

Она је истакла да се послије 31 године, упркос бројним апелима, и даље трага за посмртним остацима 129 српских бораца и цивила.

- Важно је учествовати у маршу да би смо знали гдје смо били, одакле потичемо, да би смо свима који ће доћи послије нас пренијели оно што смо као народ преживјели, а поготово људи са ових подручја и цијеле планине Озрен - рекла је Граорчева.

Међу учесницима марша су и начелник општине Петрово Озрен Петковић, који је указао да је важно његовање културе сјећања на догађаје током деведесетих година прошлог вијека.

- Не поновило се. Ми морамо чувати Републику Српску али и не заборавити гдје су наша вјековна огњишта - поручио је Петковић.

У маршу учествују и припадници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ.

Прије марша учесници су присуствовали служби у Цркви Пресвете Тројице у Тумарама и примили благослов.

Учесници ће се кретати стазом дугом 22 километра. Ријеч о камионском путу, који иде правцем Бријесница Горња-Кврга-Малчићи-Боровци-Лозна-Стог, којим су се Срби из Возуће и долине Криваје повлачили пред припадницима такозване Армије БиХ.

Након марша, учесници ће се окупити код Цркве Светог Ђорђа у Стогу, у којој се налази спомен-обиљежје погинулим и несталим борцима, гдје ће бити служена литургија, те положени вијенци код спомен-капеле у изградњи у знак сјећања на 21 свирепо убијеног српског војника и цивила чији су посмртни остаци, махом обезглављени, пронађени након завршетка рата.

Срби из Возуће протјерани са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ, која је, у зависности од јединице и смјера напада непријатељских снага, носила називе "Ураган 95", "Фарз 95" и "Бадр ал Босна".

Масовно страдање Возућана трајало је од 10. до 24. септембра 1995. године усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", те НАТО бомбардовања потпомогнутог њиховим јединицама за брза дејства, као и пакистанским контингентом међународних мировних снага.

Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага.

Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћење Срба са подручја зеничке регије, започето 1992. године.

Због стравичних злочина над Србима Возуће и Завидовића за сада су осуђени само некадашњи начелник Генералштаба такозване Армије БиХ Расим Делић на три године затвора пред Хашким трибуналом и командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин, који не издржава осмогодишњу затворску казну јер је побјегао из БиХ.

Махмуљин је један од 19 припадника такозване Армије БиХ и страних добровољаца против којих су поднесене кривичне пријаве због злочина почињених над Србима на подручју Озрена и Возуће у јулу и септембру 1995. године.