Бенцун: Kултура сјећања важна за прошлост, али и за будућност
Он је нагласио да је његовање културе сјећања важно не само за прошлост, него и за будућност.
- У неком историјском периоду култура сјећања није имала заслужено мјесто. Гурањем под тепих историјских чињеница зарад идеје братства и јединства, незаслужено су трпјеле неке касније генерације - рекао је Бенцун Срни.
Данашње дигитално доба, истиче он, представља посебан изазов, јер инстант информације и дезинформације узрокују површну заинтересованост шире јавности за дубинско сагледавање ствари које ће неутралисати покушаје ревизије историје.
- Зато је добро користити различите канале, па и организовање кампање ба би се допрло до пажње шире јавности. Истините и објективне информације требало би да допринесу истинском помирењу у региону и будућности заснованој на уважавању, не само својих, него и туђих страдања и жртава - рекао је Бенцун.
Он је упозорио да су различити покушаји ревизије или релативизације историје, који су данас присутни, велика опасност за правилно сагледавање прошлости.
Шеф Представништва Републике Српске у Бечу Младен Филиповић истакао је да је посебно значајно да млади Срби у Аустрији добију прилику да упознају историјске изворе и свједочанства о страдању свог народа.
Он је указао и на сарадњу са аустријским партнерима из медија, културе, институција и привреде, као и на значај чињенице да се о теми српских жртава све више отвара јавни простор.
- Наша обавеза је да његујемо културу сјећања, те да овдје у Бечу укажемо на српске жртве и страдања српског народа, без да икога кривимо - рекао је Филиповић.
На значај кампање за српску заједницу у Аустрији указао је и Илија Туфегџић, посланик Слободарске партије у покрајини и граду Бечу, који је подсјетио да ни млади Срби који одрастају у Аустрији, као ни аустријска јавност, нису довољно упознати о страдању српског народа, саопштено је из Меморијалног центра Републике Српске.
Он је истакао да дигитална поставка доноси чињенице о страдању Срба и да је важно да се зна ко је шта радио како би се спријечило понављање злочина.
- Можемо опростити, али не смијемо заборавити - поручио је Туфегџић, нагласивши да младе генерације српског поријекла које одрастају у Аустрији морају знати за жртве својих предака.
Аустријски писац и издавач Ханес Хофбауер сматра да је слика о Србима у аустријском јавном простору деценијама била снажно обиљежена представом о Србима као "главним кривцима" за ратове деведесетих година прошлог вијека.
Он је подсјетио да су у различитим случајевима пред Хашким трибуналом постојали различити исходи за актере ратова.
- Генерал Ратко Младић је осуђен, док особе попут Насера Орића нису осуђене или су веома брзо пуштене на слободу. Исто тако, ни Рамуш Харадинај није дугорочно осуђен. То јасно показује колико је поглед на догађаје био једностран - рекао је Хофбауер.
Циљ међународне мултимедијалне кампање је да се кроз документе, архивску грађу, свједочанства и дигиталне садржаје, српско страдање учини доступним људима који о њему често знају мало или га познају кроз већ формиране историјске и политичке наративе.
Кампања настоји да српско страдање изведе изван локалног оквира и уведе га у европски јавни простор – на језику публике којој је намијењена и уз употребу савремених дигиталних формата.
Ова кампања у јулу је организована у Њујорку, а након Беча биће реализована у Риму.