Нуждић: Tражење несталих Срба и даље политичко, а не хумано питање
Нуждић је истакао да се овим проблемом не баве озбиљно правосудне институције у БиХ.
Он је навео да ни након 31 године нема великог броја пресуда за стравичне злочине над Србима на подручју Озрена и Возуће, осим мизерних које нису спроведене, као и оне изречене ратним генералима такозване Армије БиХ Расиму Делићу и Сакибу Махмуљину.
- Најболније и најтрагичније је да до данас нису пронађени посмртни остаци десетина српских цивила и бораца који су остали овдје на вјечној стражи након септембра 1995. године - изјавио је Нуждић новинарима у Стогу, одредишту марша "Стазама егзодуса" који је организован поводом 31 године од прогона Срба из Возуће, насеља у долини Криваје и са јужног дијела Озрена.
Он је оцијенио да је просто немогуће да се и након толико година, упркос свједочењима и другим доказима, не зна гдје су њихови посмртни остаци, те да је очигледно ријеч о прикривању.
Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ под називима "Ураган", "Фарз" и "Бадр ел Босна".
Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године током офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", те НАТО бомбардовања потпомогнутог њиховим јединицама за брза дејства и пакистанског контингента међународних мировних снага.
Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага.
Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије, започетог 1992. године.