Под лупом америчких истражилаца и набавка изборних технологија у БиХ

Према још незваничним информацијама, у Сједињеним Америчким Државама отворена је озбиљна истрага у вези са додјелом посла компанији Смартматик, због сумњи на коруптивне радње, којом је, између осталих, обухваћен и Крстијан Шмит. И није то једини проблем с којим се ових дана суочава бивши самопрозвани високи представник.

Конгресмен Селест Малој позвала је америчку канцеларију за контролу стране имовине - ОФАК да испита Шмитово мијешање у демократске процесе у БиХ. Посебно је указала на смјену легитимно изабраног предсједника Републике Српске Милорада Додика, у којој су учествовали и званичници на нивоу БиХ и Централна изборна комисија.

Уговор о примјени нових изборних технологија, вриједан скоро 75 милиона КМ, који су Централна изборна комисија БиХ и америчка компанија Смартматик потписали у мају, сада је под лупом америчких истражилаца, тврди дугогодишњи шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић. Према његовим информацијама, истрагом је обухваћено више лица.

- То обухвата Кристијана Шмита, зато што је он наметнуо све те одлуке које су довеле до тог уговора и појединачне чланове ЦИК-а, зато што су учествовали. Та истрага, иако је у почетној фази, према информацијама које стижу, има довољно доказа да се настави и да буде усмјерена и према другима који су били у то вријеме у америчкој Амбасади - каже Кесић.

Паралелно с овом, конгресмен Селест Малој, од канцеларије ОФАК-а затражила је и истрагу и о Шмитовој улози у кривичном гоњењу, а касније и смјени легитимно изабраног предсједника Републике Српске, наводећи да Вашингтон треба да санкционише оне који су у томе учествовали. За званичнике Српске, то је још један доказ да у свијет све више допире истина о ситуацији у БиХ.

- Покушавамо изаћи у свијет са истином и дошло је вријеме да буде преиспитан начин дјеловања Шмита, али и високих представника - поручује премијер Српске Саво Минић.

Делегат у Дому народа ПС БиХ поручује да вријеме правде за Републику Српску коначно долази.

- Да ли тим људима треба увести санкције? Апсолутно да. Они су били заједно са једним дијелом тужилаца и судија учесници једног организованог напада на Устав БиХ - истиче Ковачевић.

Иницијатива конгресменке Малој само је први корак у том смјеру, сматра стручњак за међународне односе Лучијано Калужа. Иако и даље није ријеч о потпуном заокрету у америчкој политици према БиХ важно је, каже, да се отвори дебата о улози неименованих странаца и да се чује и глас Републике Српске.

- Ово је први пут да се на нивоу америчког Конгреса отвара тема да ли је уклањање демократски изабраног лидера путем одлука тзв. високог представника и ЦИК-а, као алата којим се он служио, уствари било легитимно провођење Дејтона, или директно мијешање у сам изборни резултат. Ово је сад већ директна анализа провођења Дејтонског мировног споразума - каже Калужа.

Хоће ли и када Шмит одговарати за све оно што је, током нелегалног мандата радио у БиХ и даље је предмет расправа, али једно је сигурно - његова улога тек ће бити предмет озбиљног преиспитивања.