latinica  ћирилица
12/09/2026 |  10:18 ⇒ 10:21 | Аутор: РТРС

Патријарх Порфирије у Љубљани поводом 90 година постојања Храма Св. Кирила и Методија

Српски патријарх Порфирије налази се у посети главном граду Словеније поводом навршених 90 година од завршетка градње храма Светих Кирила и Методија у Љубљани, саопштила је Српска православна црква.
Храм Светих Кирила и Методија у Љубљани, архива (Фото: СПЦ/spc.rs) -
Храм Светих Кирила и Методија у Љубљани, архива (Фото: СПЦ/spc.rs)

Епархија загребачко-љубљанска и Црквена општина у Љубљани позвале су вјернике да се окупе у 18 часова у храму Светих Кирила и Методија, када ће бити служена свечана доксологија.

Како је најављено, сутрадан, у недјељу, 13. септембра, патријарх ће служити свету Литургију у храму Светих Кирила и Методија, са почетком у 9 часова.

СПЦ подсјећа да су убрзо након стварања југословенске државе (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца), доласком војног свештеника Бранка Иванића, 1919. године започета редовна православна богослужења у Љубљани.

У почетку су се црквени обреди одвијали по домовима, а 1920. године је установљена капела у касарни Војводе Мишића (Белгијска војашница) у Метелковој улици. Већ 1921. године упућен је апел за изградњу цркве у Љубљани која би била посвећена Светом Николи. Скоро идентичан апел поновљен је децембра 1929. године на дан Светог Николе, али је тада предложено да се храм посвети словенским апостолима Ћирилу и Методију.

Дана 14. маја 1929. године градски одборници Љубљане су донели одлуку да град Љубљана поклања земљиште за православну цркву, о чему је два дана касније љубљанска црквена општина обавијестила патријарха Димитрија (Павловића). Припреме за изградњу храма су могле да започну.

Пројекат је радио познати архитекта Момир Коруновић у српско-византијском стилу. Изградња храма је започела 20. јуна 1932. године, када је Патријарх српски Варнава (Росић) дошао у Љубљану и осветио темеље храма. Грађевински радови су завршени у јесен 1936. године, а прво богослужење у новосаграђеном храму одржано је 2. децембра 1936. године.

Иконостас у цркви био је дар краљице Марије, рад браће Нестора и Лазара Алексијевића из дебарске радионице, а иконе су дјело познатог словеначког сликара проф. Мирка Шубица.

Први стални парохијски свештеник био је Богдан Матковић, дотадашњи парох у Сиску а постављен је 1938. године.

Патријарх срспки Павле је 23. октобра 2005. извршио освећење храма Светог Ћирила и Методија након што је проучавањем архивске грађе утврђено да, послије завршетка изградње, није било извршено освећење цркве.

Сљедећи велики и значајан догађај у животу љубљанске парохије догодио се 2012. године када је завршена изградња парохијског дома, са садржајима који омогућавају богат друштвени живот православних вјерника Љубљане и околине.

Одлуком одборника градске општине Љубљана, православни храм Светог Ћирила и Методија проглашен је 2010. године за локални споменик културе.