Обиљежено 35 година од формирања Друге крајишке бригаде; Његовати културу сјећања на све који су дали живот за Српску (ВИДЕО)
Током борбених дејстава Друга крајишка бригада имала је више од 1.500 рањених бораца, међу којима је више од 750 ратних војних инвалида.
Иза бројева који свједоче о снази ове бригаде, остају љуске судбине, животи, године проведене на ратиштма и успомене на славне борце које вријеме не може избрисати.
- Са овог мјеста смо кренули на ратни пут 18. септембра 1991. године. Умирали су храбро на ногама да њихови потомци не би клечали на кољенима. Зато смо ту сваке године, помолимо се Богу за спасење њихових душа, да почивају у рајском миру, тамо гдје сви праведници почиувају - истакао је припадник Друге крајишке бригаде Војске Републике Српске Милан Кецман.
Припадник Друге крајишке бригаде Војске Републике Српске Чедомир Лолић додао је да су 1991. године кренули, те да је на челу колоне био он
Борци Друге крајишке прошли су од Западне Славоније, "Коридора живота", преко градачачког, орашког, добојског, сарајевског, влашићког, гламочког и бихаћког ратишта, па све до Мањаче.
- Најбитина ствар у овом свему био је Коридор живота. У то вријеме смо били заједно са 43 моторизованом бригадом на десном боку напада наших снага за освајање коридора. То нам је била једна од највећих операција и наше бригаде и генерално Војске Републике Српске - навео је пуковник у пензији и предсједник Удружења бораца Друге крајишке бригаде Горан Арамбашић.
Мајор и предсједник организационог одбора Друге крајишке бригаде Војске Републике Српске Саша Мићин додао је да када су кренули у борбу и у рат нису ни о чему размишљали, него како да сачувамо једни друге, поред себе и све оне који су били иза нас.
Његовати културу сјећања на све оне који су дали живот за Републику Српску, наша је обавеза наглашава министар рада и борачко инвалидске заштите Српске Радан Остојић.
- Био је то пут страдања и голготе али и пут другарства, слоге, јединства, пут несебичног жртвовања и залагањаи пут на коме је васкрсла слобода, Република Српска - додаје Остојић.
Град Бањалука има у плану израду монографије и филма о Другој крајишкој бригади.
- Једног дана када готово и не буде ни једног живог свједока свега тога, биће филмови, књиге и документарци који ће говорити о свему томе - навео је градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић.
Три и по деценције од оснивања обиљежава и 16. крајишка моторизована бригада. У Бањалуци су данас положени вијенци код Централног-спомен обиљежја у Бањалуци, а централни догађај биће сутра у Машићима код Градишке.
- У Машићима се ове гоидне гради и при крају је али још ту има посла неких 10-15 посто да се заврши да и 16а бригада 30 година након рата добије своју спомен собу гдје можемо да изложимо наше списе и слике наших погинулих бораца - додаје предсједник Удружења бораца 16. Крајишке моторизоване бригаде Гојко Станојевић.
Шеснаеста крајишка моторизована бригада борила се на више од 20 ратишта. За ратне заслуге одликована је Орденом Немањића. Кроз ову бригаду је прошло око 12.000 бораца, од којих су 432 погинула, а око 2.000 је рањено.