Лозо: Важно да се 15. септембар обиљежава заједнички на нивоу српских земаља (ВИДЕО)
- Србија је за вријеме Првог свјетског рата била, прије свега, обиљежена значајним побједама 1914. године, а 1915. уласком Бугарске у рат и тоталним окружењем била је принуђена на епопеју свјетских размјера, када се народ заједно са властима и војском повлачио преко Албаније - оно што у нашем памћењу називамо албанска голгота. Оно што је касније слиједило јесте стабилизовање фронта и чувена битка 1916. када је Србија једним дијелом ушла на југ некадашње своје територије и тако симболички означила жељу за повратком и васкрсењем. Од септембра 1916. до 1918. године то је трајало, када је тих дана дефинитивно одлучено да ипак Солунски фронт постане један од главних фронтова за вријеме Првог свјетског рата, који је, између осталог, и одлучио главна ратна дешавања на овом подручју - навео је Лозо.
Подсјетио је да је 14. септембра почела велика артиљеријска припрема која је трајала у више наврата готово читав дан, а ујутру око 5.30 почео је пробој Солунског фронта од стране српске војске, којој се касније прикључила француска војска.
- Знамо чувену реченицу непријатеља да је 150.000 српских војника одлучило рат. Знамо ту митску сцену која је постала саставни дио наше опште културе, између осталог, и препознајемо значај Солунског фронта. То је она чињеница за коју се често у популарној култури каже да ни француска коњица није могла стићи српску пјешадију која је јуришала у ослобођење своје земље - рекао је Лозо.
Додао је да је то симболички датум који, између осталог, не репрезентује само вољни догађај већ национално јединство и жељу за слободом.
- То је симболички датум за који је веома добро да се обиљежава заједнички на нивоу српских земаља. Први свјетски рат, као велики свјетски сукоб, оставио је трагове и основна идентитетска обиљежја свих колектива који живе на подручју Европе, а питање Срба и њиховог идентитета неизоставно је без посматрања дешавања у овом рату, јер је, између осталог, након тога у тој чежњи за ослобођењем и уједињењем формирана велика југословенска држава, која је имала одређене заблуде, али је заиста формирана за ослобођење након ропства под разним окупаторима - истакао је Лозо.
Он сматра да појединац не може да опстане без колектива, а да Србе у колектив повезује завјетна вертикала - светосавско и косовско предање, светолазаревско, оно што уједињује у један национални колектив, као и страдање у великим свјетским сукобима у 20. вијеку, односно у Првом свјетском рату и геноциду над Србима у НДХ.
- То чини основу нашег идентитета уз, наравно, оно што ми називамо црквено-народно-литургијско памћење, односно улога Српске православне цркве у нашем националном јединству. Сви ти догађаји чине окосницу нашег идентитета - каже Лозо.
Он је нагласио да је важно да Србија и Република Српска заједнички обиљежавају битне датуме из српске историје, од којих је један од најважнијих 15. септембар - Дан српског јединства, слободе и националне заставе, празник који Српска и Србија заједнички обиљежавају, а који је установљен у знак сјећања на пробој Солунског фронта.
Лозо каже да се тако његује култура памћења и чува српски идентитет.
- Наш основни циљ је сачувати постајање српског народа на овим просторима на којима сад живи. Наш циљ је његов развој, дјеловање. То је једна од максима када је стварана Република Српска - да сами одлучујемо о својој судбини, а да други фактор не одлучује о нашој судбини. Дакле, своју судбину у своје руке уз национално јединство и опредјељење за бољи живот свих нас на овим просторима - поручио је Лозо.