Источно Сарајево: Округли сто о проблемима у процесу тражења несталих
Више од три деценије након рата породице несталих чекају одговор на питање гдје су завршили њихови најближи. И ако су током прошле године пронађена 22 лица процес тражења и даље траје – у централној евиденцији је више стотина лица.
- Ако вам кажем да су 22 за годину и по сами дођемо до бројке да треба 100 година да пронађемо српске жртве. Tај податак за мене као некога ко тражи брата и оне које представљан је катострофалан. Мислим да се у овом процесу требају учинити епохални кораци како би дошли до бољих резултата - каже Аљонка Џелетовић, из Црвеног крста у Невесињу.
У Институту за нестала лица наводе да се постојеће методе већ допуњују новим технологијама, а кључни су и подаци који могу довести до нових локација.
- Ми те конвенионалне методе кроз разговор и информације желимо допунити употребом нових технологија које ће омогућити да тражење буде успјешније. У сарадњи с Норвешком народном подршком желимо да користимо обучене псе за тражење несталих и све су то начини на које ћемо ово унаприједити - рекао је Мирослав Лучић, шеф Сектора за тражење, ексхумације и идентификације Института несталих лица БиХ.
У централној евиденцији још је око 500 несталих док се за око 260 пронађених посмртних остатака чека идентификација.
- Да још једном апелујемо на све људе који имају спознају о масовним или појединачним гробницама да кажу то и пријаве да ли у Црвени крст да ли Институту да би имали показатеље. Од 10 излазака Института на терен само један се покаже тачан - нагласио је Милош Пурковић, руководиоц Службе тражења Црвеног крста Републике Српске.
Учесници скупа поручују да сарадња институција и удружења мора да се унаприједи како би се до нових информација дошло благовремено. За породице порука остаје иста. Потрага не смије стати док постоји и најмања могућност да се пронађе још неко од несталих.