Бојић: Српски народ не треба ничије одобрење да говори о свом страдању
- Српским жртвама се декларативно признаје право на пијетет, али само ако се њихово страдање уклопи у унапријед задати политички оквир. Све изван тог оквира проглашава се пропагандом, ревизионизмом или политичком манипулацијом. То није универзално поштовање жртава. То је захтјев да један народ за право на сопствено памћење прво затражи туђу дозволу - каже Бојић.
Кампања "Упознајте српско страдање" није енциклопедија свих ратова и свих жртава на простору бивше Југославије.
- Она има јасно одређену тему: страдање српског народа током 20. вијека: у Првом свјетском рату, у Геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској, страдање српског народа током ратова деведесетих година на простору бивше Југославије. Свако ко разумије природу меморијалних институција зна да тематска усмјереност није исто што и порицање других жртава. Нико озбиљан, ни при здравој памети, неће тврдити да меморијална институција негира туђу жртву само зато што говори о сопственој теми - истакао је Бојић.
У кампањи каже, "не тражимо да српске жртве буду изнад било чијих".
- Тражимо да не буду испод других. Говоримо о људима који су имали име, презиме, породицу, кућу и живот. О дјеци, цивилима, војницима, прогнанима, заробљенима и несталима чије породице и данас трагају за одговорима. Право да српске жртве буду дио европске и свјетске културе памћења нећемо тражити ни од кога. Наша лична, институционална, историјска и морална обавеза је да, док смо живи, говоримо у име оних који су страдали због свог имена и презимена, због своје вјере и онога што јесу. Јер, због њиховог страдања ми данас постојимо - каже Бојић.