latinica  ћирилица
15/09/2026 |  15:54 ⇒ 16:01 | Аутор: РТРС

Којадиновић: Да ли зелена транзиција Србији доноси нову енергетску зависност?

Стручњак за енергетску ефикасност и индустријски архитект Мирослав Којадиновић истакао је да Србија по политичком питању не треба да бира између Кине и Европе. Много важније питање је - какав енергетски систем желимо да оставимо иза себе?
Соларни панели - Фото: РТРС
Соларни панелиФото: РТРС

Колумну Мирослава Којадиновића за портал kamatica.com преносимо у цијелости: 

Не мислим да Србија по политичком питању треба да бира између Кине и Европе. Напротив, мислим да треба да сарађује са свима - али да развија сопствену преговарачку и технолошку позицију која це обезбедити енергетски суверенитет.

Да ли зелена транзиција Србији доноси нову енергетску зависност?

Пишући о енергетици и радећи годинама са енергетским пројектима, све више долазим до закључка да Србији данас није највећи изазов да произведе више "зелене" енергије. Много важније питање је - какав енергетски систем желимо да оставимо иза себе?

Сагласан сам да Србија мора да смањује зависност од фосилних горива и убрза развој ветроелектрана и соларних електрана. Али, зелена транзиција не сме да се сведе на једноставну замену угља и гаса ветром и сунцем. Енергетска зависност може само да промени свој облик.

Немачка је добар пример за размишљање. Направила је огроман искорак у обновљивим изворима, али је истовремено показала да велики капацитети ветра и сунца сами по себи нису довољни. Када нема ветра или сунца, систем мора имати поуздану резерву, снажну мрежу и могућност складиштења енергије. То је лекција коју Србија и друге земље ун енергетској транзицији не би смела да прескоче.

Посебно ме интересује све већа улога кинеских компанија у нашој зеленој енергетици. Кина је данас један од кључних светских произвођача соларних панела, батерија и електроенергетске опреме. Њихов капитал и технологија могу бити велика шанса за Србију. Али, морамо отворено поставити питање - да ли ћемо једног дана бити зависни од технологије и опреме на исти начин на који смо данас зависни од појединих енергената?

Не мислим да Србија по политичком питању треба да бира између Кине и Европе. Напротив, мислим да треба да сарађује са свима - али да развија сопствену преговарачку и технолошку позицију која це обезбедити енергетски суверенитет.

Зато сваки нови мегават мора бити део шире слике: јаче електроенергетске мреже, складиштења, балансирања система и развоја домаћег знања и индустрије.

Зелена транзиција није само питање екологије. То је питање енергетске безбедности и економске будућности сваке земље, а и Србије.

Мислим да не треба да заменимо једну зависност другом.

Треба да изградимо систем у којем ће Србија имати више енергије, више избора и више контроле над сопственом енергетском будућношћу.

Тако улазимо у енергетску транзицију са насим адутима и сувереним одлукама које значе сигурност наше земље и смањити зависност од других земаље које нам испоручује своје технологије по том питању.