Европа у озбиљном проблему, резултати тестирања знања ученика никад гори: Француска, Њемачка и Холандија на дну
Студија мјери колико ученици знају примијенити школско знање из читања, математике и природних наука у стварним животним ситуацијама.
Иако је Велика Британија одступила од негативног тренда, већи дио западне Европе наставио је пад који траје од 2018. године. У Француској, Њемачкој, Холандији и Финској удио петнаестогодишњака без основне функционалне писмености и математичких вјештина порастао је на готово трећину генерације.
Стручњаци наводе да је пандемија убрзала губитке у учењу, али да су узроци дубљи: хронични мањак наставника, честе курикуларне реформе које занемарују основне вјештине, растуће неједнакости и све израженија сегрегација школских система. Као додатни проблем истиче се стална употреба паметних телефона, која смањује пажњу ученика и потискује "дубинско читање" у корист површног скролања.
Њемачка је забиљежила најлошији Писа резултат до сада. Координатор њемачког истраживања Самуел Гриф упозорио је да све више младих нема основне вјештине потребне за грађански живот и тржиште рада.
- Друге земље су много успјешније у одвајању образовног успјеха од породичне позадине - казао је Гриф.
Подаци показују и снажну везу између школског успјеха и социоекономског статуса: висок ниво компетенција постиже само два одсто ученика из породица с ниским приходима, наспрам 25 одсто из имућнијих домаћинстава.
У Холандији је забиљежен историјски минимум, посебно у читалачкој писмености, гдје 39 одсто петнаестогодишњака нема основне вјештине за сналажење у модерном друштву. Министарство образовања признало је да пад није привремена посљедица пандемије, него структурни проблем. У Француској је министар образовања Едуард Гефраy оцијенио резултате забрињавајућим, али не и изненађујућим, док су аналитичари поново указали на недовољна улагања и дубоке друштвене разлике. Финска је такође пала у математици и читању, а тамошњи стручњаци упозоравају да се наставни планови морају мијењати заједно са друштвом.