Лалић: Грађани Трговску гору доживљавају као еколошку неправду
Испитаници сматрају да није праведно да становништво у БиХ буде изложено могућим ризицима због плана Хрватске да на Трговској гори складишти радиоактивни отпад, иако није учествовало у његовом стварању, нити од њега има било какву корист.
- То је снажна порука доносиоцима одлука у Хрватској, у БиХ, као и међународним институцијама - оцијенио је Лалић и истакао да то представља наднационално питање од општег значаја за све који ту живе - без обзира на националност или територијалну припадност.
Он сматра да налази истраживања у раду "Еколошка неправда у спору око локације прекограничног радиоактивног отпада: Импликације по друштвену одрживост у пограничним заједницама БиХ", који је објављен у међународном научном часопису "Одрживост", могу бити од значаја као подршка институцијама БиХ, као и правним и експертским тимовима.
- Тиме случај Трговске горе добија знатно већу међународну видљивост, будући да је до сада углавном остајао у локалним и регионалним оквирима. Глас људи из потенцијално угрожених заједница може имати посебну снагу, али само уколико се правилно артикулише и усмјери - навео је Лалић.
Лалић је навео да за становништво Трговска гора није само техничко питање складиштења радиоактивног отпада, већ се тиче егзистенције и опстанка на том простору.
- Ријеч је о перцепцијама исказаним у овом узорку, а не о директно измјереном објективном ризику. То је важно ограничење коју у раду јасно постављамо - напоменуо је Лалић.
Напоменуо је да рад нуди емпиријске доказе да постоји висок ниво неслагања локалног становништва са пројектом "Трговска гора".
- Овим радом, који је теоријски утемељен на концепту еколошке правде, тај утисак је емпиријски потврђен и научно верификован у утицајном часопису који је рангиран на престижној бази - навео је Лалић и додао је истраживањем обухваћено 385 становника.
Он је навео да се се тако отвара могућност кориштења налаза истраживања у политичком дијалогу, комуникацији са међународним институцијама и потенцијаним правним поступцима, а корист могу имати и саме локалне заједнице.
Лалић је навео да је сарадња са стручњацима из области безбједности и управљања ризицима из Бањалуке, Сарајева и Београда, те представницима организације "Грин тим" из Новог Града, произашла из истраживања о утицајима пројекта "Трговска гора" на становништво у Новом Граду, које је спровео 2023. године.
- Аустрија је важан члан тима, па је сарадња са професором доктором Владимиром Цветковићем са Универзитета у Београду и Техничког универзитета у Леобену важна јер је његово искуство у објављивању у врхунским научним часописима било од посебног значаја да рад задовољи високе стандарде часописа са цитатне базе /Веб оф сајнс/ - објаснио је Лалић.
Он је истакао и допринос студената, тада четврте године Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањалуци Тијане Вукојевић, Душана Поњорца, Николе Прело и Немање Тешића, те изразио задовољство што млади показују интересовање о значајним друштвеним питањима.
Лалић је указао да су технички аспекти складиштења веома значајни, али да представљају само једну димензију проблема, те нагласио важност и друштвених аспеката који се манифестују кроз асиметрију друштвене моћи.
- Случај Трговске горе је специфичан по томе што се одлука доноси у једној, док се штетни утицаји доминантно очекују у другој земљи, која је суштински искључена из процеса и нема стварне механизме да утиче на одлуку. Учешће мора бити суштинско, а не само формално, декларативно -- указао је Лалић.
Он је рекао да је уобичајена пракса у свијету да заједнице у чијој близини се одлаже отпад имају и значајне економске користи јер су изложене ризику, док у случају Трговске горе грађани БиХ остају само са ризиком.
Лалић је указао да Еспо и Архуска конвенција, чије су потписнице и БиХ и Хрватска, обавезују земљу која планира такве пројекте да спроведе процјену прекограничног утицаја, да обавијести и консултује сусједну земљу и њено становништво, те да те консултације узме у обзир приликом доношења коначне одлуке.
Он је напоменуо да је управо процедурални дио, односно истинско уважавање мишљења погођених заједница, а не само формално обавјештавање, оно што резултати истраживања доводе у питање.
- Налази овог истраживања показују да пракса у овом случају, из угла наших испитаника, значајно одступа од духа наведених међународних конвенција - рекао је Лалић.
Према његовим ријечима, перцепције становништва у Републици Српској и Федерацији БиХ су врло сличне када је ријеч о расподјели потенцијалних ризика и користи, праву на учешће и одлучивање, те уважавању интереса погођених заједница.
Аутори рада су Велибор Лалић са Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањалуци, Армин Кржалић са Факултета за криминалистику, криминологију и сигурносне студије Универзитета у Сарајеву, Владимир М. Цветковић са Факултета безбедности Универзитета у Београду и Техничког универзитета у Леобену, Милан Липовац са Факултета безбедности Универзитета у Београду и Марио Црнковић из организације "Грин тим" из Новог Града.
Хрватска планира да радиоактивни отпад из Нуклеарне електране Кршко као и постојећи институционални отпад скласишти на локацији Трговска гора у општини Двор, на самој граници са БиХ.