Преминуо пјевач Славко Перовић
Перовић је био један од најпопуларнијих пјевача југословенске забавне музике шездесетих година, изводећи забавну и староградску музику, романсе, мексичке и грчке пјесме, шансоне, наполитанске мелодије и композиције из српске музичке баштине.
Био је један од пионира музичког програма Телевизије Београд, покренуте 1958. године, гдје већ 1962. са својим триом наступа у популарној емисији "Средом у шест", коју је водила Беба Лончар, а потом и у емисијама "Код златног коња" и "Од срца срцу".
Перовић је изводио старе српске записе и композиције Корнелија Станковића, Исидора Бајића, Даворина Јенка, Станислава Биничког и других аутора који припадају музичкој баштини Србије, а за архиву Радио Београда снимио је готово стотину пјесама.
Највећу дискографску славу доживио је између 1963. и 1969. године, а посебно мјесто у његовој каријери имао је мексички мелос, који је почетком шездесетих освојио југословенску публику, нарочито послије огромне популарности мексичког филма "Један дан живота".
Перовић је изводио пјесме које су обиљежиле то вријеме - "Ја пијем чашу горких суза", "Мама Хуанита", "Песма мајци", "Ти само ти“, "Очи пуне суза", "Мућо, мала мућо", "Ја пустолов", "Један дан живота" и друге.
Текст за пјесму "Један дан живота" Перовић је написао на салвети у београдском ресторану "Грмеч", а пјесма је постала један од симбола његове каријере.
Перовић је у каријери снимио је више од педесет грамофонских издања, дуетски је сарађивао са пјевачем Николом Каровићем, док је са Силваном Арменулић снимио "Крчмарице, дај ми вина", "Када смо се срели први пут", "Катерина" и "Дођи, незнанко драга".
Учествовао је на фестивалима попут Опатије и Сплита, а на "Београдском пролећу" 1969. године је побиједио са пјесмом "Никад нисам био човек што се предаје", за коју је написао и текст, а коју је у алтернацији изводио са композитором Зораном Рамбосеком.
На Армијском фестивалу побиједио је 1970. године са пилотском корачницом "Хеј, војници ваздухопловци".
Перовић је наступао пред публиком у Шпанији и Совјетском Савезу, као и на бројним концертима у Сједињеним Америчким Државама и Канади, а посебно је гајио љубав према италијанској музици, опери и наполитанској пјесми.
Његов глас омогућавао му је необично широк распон интерпретације - од топлог, баршунастог звука романсе, преко белканта, до снажног, готово оперског начина пјевања.
Дискографска кућа Кроација рекордс, насљедник Југотона, објавила је 2001. двоструко антологијско издање са 56 оригиналних снимака Перовића из периода од 1963. до 1969. године, а ПГП РТС 2000. године компилацију "Најлепше мексиканске и грчке песме“.