Ђоковићева временска капсула
У Пекинг се вратио као 39-годишњак, послије сезоне у којој је и сам признао да је било много успона и падова, физичких и здравствених проблема и све више борбе са сопственим тијелом.
Између та два доласка стало је 11 година. У тенису – готово читава каријера једног врхунског играча.
А у Пекингу као да време није прошло.
Ђоковић је поново дошао до финала, поново подигао трофеј и седми пут напустио овај турнир као шампион. Од првог наступа до данас одиграо је 34 меча у кинеској престоници и добио сва 34, пише sputnikportal.rs.
Због тога је Пекинг можда најнеобичнија временска капсула његове каријере.
Прву титулу освојио је још 2009. године. Имао је 22 године и тек један гренд слем трофеј. Велики преокрет у његовој каријери, сезона 2011. и потпуна доминација свјетским тенисом тек су били испред њега.
У Пекинг је тада стигао као један од најбољих младих играча свијета. Из Пекинга 2026. одлази као најтрофејнији гренд слем шампион мушког тениса и човек са 102 освојена турнира.
Између та два Новака готово да нема статистике која се није промијенила. Само Пекинг одбија да се промени.
Послије прве титуле 2009, Ђоковић је одбранио трофеј 2010, а затим побјеђивао 2012, 2013, 2014. и 2015. године. Шест пута је долазио до завршнице и шест пута одлазио са пехаром. Потом је престао да долази.
Године су пролазиле, а његових 29:0 у Пекингу остало је замрзнуто у времену.
Када се послије 11 година поново појавио на турниру, није више био онај играч који може да проведе читаву сезону играјући готово сваке недјеље. Сам Ђоковић више и не крије да његова каријера сада функционише по другим правилима. Тијело захтијева више пажње, опоравак траје дуже, а календар се бира далеко пажљивије.
Зато његова реченица послијје финала можда најбоље описује читав повратак.
- Играо сам овдје посљедњи пут прије 11 година. Увијек имам највиша очекивања од себе, замишљам себе с трофејом, поготово овдје у Пекингу гдје никада нисам изгубио. С друге стране, био сам свјестан да је реалност мало другачија ових дана, 11 година касније. Ова година ми је била изазовна, много успона и падова, физичких и здравствених проблема само сам покушао да нађем добар осјећај на терену - рекао је Ђоковић.
Пронашао га је на мјесту на којем га је, изгледа, увијек имао.
И није ствар само у томе што је освојио турнир. На путу до титуле побиједио је и Александера Зверева, човјека који ће 2026. завршити као први тенисер свијета. У 39. години Ђоковић је тако добио још један непосредан доказ за оно што већ дуже понавља – када је здрав и када пронађе свој тенис, још може да игра са самим врхом.
- Знам да могу да се такмичим на највишем нивоу кад се осјећам добро и добро ударам лопту. Ова недјеља је илустрација тога. Веома сам поносан - рекао је он.
Управо је ту највећа разлика између Пекинга 2015. и Пекинга 2026.
Прије 11 година трофеји су били очекивани. Ђоковић је био на врхунцу физичке моћи и у сезони у којој је практично сваког противника дочекивао као фаворит. Данас сваки трофеј захтијева далеко више прилагођавања, опоравка и процјене колико тијело може да издржи.
Зато је и сам признао да овај има другачију тежину.
- Знају кроз шта смо прошли посљедњих неколико година, поготово ове. Овај трофеј значи више од још само једног трофеја за све нас. Веома сам срећан - рекао је он.
А бројке заиста дјелују као да припадају некој другој епохи.
Прва титула у Пекингу – 2009.
Седма – 2026.
Између њих – 17 година.
Ђоковић је у међувремену играо против неколико тениских генерација. На почетку његове пекиншке серије главни ривали били су Роџер Федерер и Рафаел Надал. Потом су дошли Енди Мари, Стен Вавринка и генерација која је годинама покушавала да разбије владавину "велике четворке". Послије њих стигли су играчи који су одрастали гледајући Ђоковића, а данас су ту Карлос Алкарас, Јаник Синер и Зверев.
Промијенио се и сам Новак. Од играча који је тек покушавао да пробије дуопол Федерера и Надала постао је човјек према чијим се бројкама данас мјери историја овог спорта.
Али један резултат остао је нетакнут.
Пекинг: Новак Ђоковић – 34:0.
Можда зато његова реченица да се у кинеској престоници осјеа као код куће није била уобичајена куртоазија домаћој публици.
- Наравно да је посебно. Резултати то потврђују. Не бих правио такве резултате негде гдје се не осјећам као код куће - рекао је Ђоковић.
Када је први пут подигао пехар у Пекингу, имао је 22 године. Када га је подигао седми пут, имао је 39.
Између та два тренутка промијенио се тенис, промијенили су се његови противници, промијенило се и Ђоковићево мјесто у историји спорта.
Само је Пекинг остао исти.
Новак је дошао – и поново побиједио.