Откривене неемитоване сцене из серије "Мућке" у новом документарцу
Документарац, који ће бити приказан на каналу U&Gold, настао је захваљујући вишегодишњем истраживању некадашњег водитеља и продуцента Би-Би-Сија, Ричарда Лата, који је претраживао архиве, старе ВХС касете и приватне колекције људи који су радили на серији.
Једно од најзанимљивијих открића јесте избачена сцена из божићног специјала "Ројал флеш" из 1986. године.
У тој епизоди Родни са братом Дел Бојем и ујаком Албертом одлази на викенд снимања на позив Роднијеве нове, отмјене дјевојке.
У пронађеној сцени Алберт, кога је играо Бастер Мерифилд, остаје заробљен испод степеница током вечере и користи прилику да исприча ратну причу о томе како се нашао на сплаву за спасавање, пренио је британски Телеграф.
Алберт се присјећа тренутка када је примијетио тамни објекат који се кретао према сплаву. Помислио је да је ријеч о торпеду, али се испоставило да је у питању била гладна ајкула. Сцена никада није емитована, а није је видио ни Дејвид Џејсон, који је играо Дел Боја, све док му није приказана током рада на документарцу.
Латово истраживање почело је након што је упознао продуцента Шона Доертија, аутора документарца о "Мућкама" из 2017. године.
Лато му је рекао да је уживао у филму, али да није разумио зашто у њега није укључен неемитовани материјал за који је знао да постоји.
Доерти је, како се Лато присјетио, био изненађен сазнањем да такви снимци постоје.
Лато је затим добио задатак да пронађе што више необјављеног материјала. Дио се налазио у званичним архивама Би-Би-Сија и Британског филмског института (БФИ), док су друге снимке сачували људи који су радили на серији.
Једну ВХС касету добио је од жене која је радила као менаџерка снимања на серији.
Серија "Мућке" имала је укупно 64 епизоде, од којих је већина емитована на Би-Би-Сију између 1981. и 1996. године.
Серија се вратила са још три специјала, приказана током божићних дана од 2001. до 2003. године.
Творац "Мућки" Џон Саливан залагао се за продужење епизода, јер је сматрао да стандардних пола сата није довољно за све што је написао.
У разговору за Дејли телеграф 1997. године присјетио се да су он и сарадници морали да избацују много доброг материјала који касније није могао да буде искоришћен.
Саливан је објаснио да је оно што се тада називало преписивањем заправо било писање у природном ритму серије, са више простора за развој ликова.
На крају је Би-Би-Си пристао да продужи трајање епизода, прво на 35, а потом на 50 минута.
Дужи формат уведен је од шесте сезоне, 1988. године.
Ипак, чак и када су епизоде трајале 50 минута, око десет минута материјала и даље је морало да буде избачено, каже Лато, јер је Саливан велику пажњу посвећивао карактеру ликова и односима међу њима.
Иако серија приказује економију и предузетништво радничке класе у Пекаму у вријеме бивше британске премијерке Маргарет Тачер, њена трајна привлачност, према ријечима Лато, лежи у безвремености ликова и хумору који се обраћа различитим генерацијама.