Влада Црне Горе донијела одлуке којима се испуњавају хрватски захтjеви
То је учињено на основу прибављене сагласности већине чланова, навели су из Владе.
Према владином саопштењу, на основу измјена Закона о спорту које су усвојене прије десетак дана, а потписао их је предсједник Црне Горе Јаков Милатовић, одлучено је да базен у Котору, који се до сада носио име славног ватерполисте Зорана Џимија Гопчевића, сада добије назив "Градски базен – Петар Други Петровић Његош".
Локални парламент у Котору је у августу 2021. године одлучио да базен назове по Гопчевићу, једном од, како су тада навели, најбољих ватерполиста са ових простора.
Из Загреба су осудили ту одлуку, тврдећи да је Гопчевић био чувар у Морињ крај Котора у коме су на почетку рата 90-их били хрватски заробљеници, и у коме нико од њих није страдао.
Влада је одлучила и да накнадно одобри спомен-плочу постављену 10. октобра 2022. године на каменом зиду код улаза у војни објекат Морињ, у којој су током рата били заточени хрватски ратни заробљеници.
Одлуком је предвиђено да плоча остане на постојећој локацији, у садашњем облику и димензијама, са постојећим натписом, као и да се настави њено одржавање.
Хрватска је иначе, ултимативно тражила да се плоча у Морињу очува у облику у коме је сада.
У образложењу одлуке наводи се да постоји посебан јавни интерес за накнадно одобравање спомен-обиљежја, ради друштвеног значаја који се огледа у приступању Црне Горе ЕУ, у складу са стручном процјеном оправданости његовог одобравања.
Спомен-плоча у Морињу постављена је у октобру 2022. године, у присуству представника црногорских и хрватских власти, као знак сјећања на хрватске заробљенике који су били заточени у некадашњем сабирном центру Југословенске народне армије.
Одлукама о базену у Котору и плочи у Морињу црногорска Влада је ријешила два билатерална питања која су претходних година оптерећивала односе Црне Горе и Хрватске и кочила званичну Подгорицу на европском путу.
Осим ова два захтјева, Хрватска још тражи од Црне Горе рјешавање питања морске границе на Превлаци, али под хрватским условима, затим обештећење за хрватске логораше у Морињу, а било их је, наводно, више од 300, траже процесуирање ратних злочина, укључујући и оне по командној одговорности.
Такође, захтијевају рјешавање имовинских права хрватских породица, укључујући 51 породицу из Тивта и друге из Боке которске, подсјећа РТ Балкан.
И на крају, посебно болно за црногорску јавност, траже враћање школског брода "Јадран" који је "симбол вјековне поморске традиције Црне Горе".