Врело љето однијело 50.000 живота
У извјештају се износи процјена о 50.391 смртном случају у 854 града који се доводе у везу са врућином од јуна до августа.
Укупан број становника у 854 европска града обухваћених истраживањем процјењује се на 173 милиона. Највиша стопа смртности забиљежена је међу особама старијим од 85 година.
Регионално најнижу стопу смртности имала је Сјеверна Европа, а највишу јужни дијелови континента, наводе истраживачи.
Они процјењују да је тренутна температуре у Европи у просјеку око 2,5 степена Целзијусова виша него што би била у сценарију без глобалног загријавања изазваног људским дјеловањем.
Истраживачи су израчунали да се приближно трећина свих прекомјерних смртних случајева догодила између 17. јуна и 1. јула.
Поређења ради, број смртних случајева повезаних са прекомјерном топлотом у 2025. години био је готово упола мањи и износио је 24.500.
Студија је била фокусирана искључиво на градско становништво, које чини око 40 одсто укупног становништва у 30 земаља у којима је спроведена анализа.
Аутори студије сугеришу да је љето 2026. године било најопасније у европској историји у погледу ризика повезаних са врућином.