Тартуфи расту и у шумама око Бањалуке: Уз помоћ обучених паса до скривеног гастрономског блага (ВИДЕО)
Вуковић истиче да је гљиварска сезона ове године добро почела, али су високе температуре током августа и септембра утицале на каснији раст и плодоношење гљива.
- Ова година је у првом дијелу јако добро кренула што се тиче гљива, међутим, август нам је обрао све што је требало да плодоносити у септембру и октобру. Тако да сада плаћамо цех високих температура - каже Вуковић, додајући да се гљивари надају повољнијим временским условима и новом таласу плодоношења, посебно вргања.
За разлику од гљива које расту изнад земље, тартуфи су скривени испод њене површине, па је њихово проналажење без посебно обучених паса готово немогуће. Пси својим њухом препознају специфичан мирис зрелог тартуфа, означавају мјесто на којем се налази, након чега га гљивари пажљиво ваде.
У потрази за овим подземним благом, Вуковићу се придружио и глумац Душко Мазалица, који тартуфарење доживљава као хоби и начин да вријеме проводи у природи. Његов вјерни пратилац је Коко, пас расе лагото ромањоло, познате по изузетном њуху и способности тражења тартуфа.
Мазалица каже да је за њега ова активност прије свега рекреација и уживање, те да му је понекад довољно да у једном изласку пронађе 100 до 300 грама тартуфа за властите потребе.
- То су за мене непроцјењиви тренуци. Проведете вријеме са псом у природи, уживате, а успут пронађете и нешто што вам је занимљиво - истиче Мазалица.
Тартуфи су посебно цијењени због карактеристичног мириса и укуса, али и ограничене доступности. Према ријечима Вуковића, у Европи су до сада детерминисане око 64 врсте тартуфа, које се дијеле на бијеле и црне, а унутар тих група постоје и комерцијалне и некомерцијалне врсте.
На подручју Републике Српске и околине Бањалуке могу се пронаћи различите врсте, међу којима су и црни тартуфи карактеристични за јесењи период.
Иако се поједини бијели тартуфи на свјетским аукцијама продају за астрономске износе, локалне врсте су знатно приступачније. Вуковић наводи да је за обогаћивање једног оброка довољно свега 20 до 30 грама тартуфа, што ову деликатесу чини доступнијом него што многи мисле.
Осим гастрономског значаја, тартуфи све више доприносе и туристичкој понуди Бањалуке. Вуковић истиче да у потрагу за овим гљивама долазе посјетиоци из различитих дијелова свијета, а међу њима су били и гости из Русије, Сибира и других континената.
У Еколошко-гљиварском удружењу "Тартуф" настоје да ову причу приближе и локалном становништву кроз организацију Дана гљива у Крупи на Врбасу. Посјетиоци на овој манифестацији имају прилику да сазнају више о самониклим гљивама, начину њиховог сакупљања и специфичностима тартуфарења.
Ипак, упозоравају да гљиварење захтијева велики опрез. Многе јестиве гљиве имају отровне двојнике, због чега сакупљање без поузданог познавања врста може бити опасно.
- Не играјте се са гљивама. Уколико их сакупљате, немојте ризиковати, јер многе имају своје отровне двојнике - поручује Мазалица.
За све заинтересоване који желе да упознају свијет тартуфа и гљива, Вуковић поручује да су искуство, вријеме проведено у природи и поштовање правила најважнији предуслови. Јер, како показује ова бањалучка прича, право благо понекад се не налази на површини, већ је скривено испод наших ногу.