Зашто нам је важан Мовембер
Удружење Супербрке кроз овогодишњу кампању "И ја сам супербрко" управо зато подстиче мушкарце да не занемарују своје здравље, да не одлажу прегледе и да не ћуте о ономе што их мучи. Јер снага није у томе да све проблеме носимо сами, већ да на вријеме препознамо када нам је потребна помоћ.
О менталном здрављу мушкараца, разлозима због којих често прекасно потраже стручну помоћ и важности правовремене реакције пише Александар Пејић, специјалиста психијатрије, члан European Psychiatric Association (EPA), највећег стручног удружења психијатара у Европи.
Мушкарци не пате мање. Само рјеђе траже помоћ.
У ординацији често чујем исту реченицу: "Докторе, требало је да дођем много раније."
Мушкарци ријетко долазе на преглед када се појаве први симптоми анксиозности или депресије. Најчешће се јаве тек када више не могу нормално да функционишу, када изгубе сан, када посао почне да трпи или када породица примијети да нешто озбиљно није у реду.
Разлог није у томе што пате мање. Напротив. Многи су одрастали уз поруке да морају бити јаки, да не смију показивати слабост и да проблеме треба да рјешавају сами. Због тога емоционалну патњу често доживљавају као лични неуспјех, а не као здравствени проблем. Умјесто разговора са стручњаком, покушавају сами да се изборе са оним што осјећају.
Код мушкараца депресија често не изгледа онако како је замишљамо. Умјесто туге и плача, могу се јавити раздражљивост, љутња, повлачење од породице и пријатеља, претјеран рад, ризично понашање или повећана употреба алкохола. Управо зато депресија код мушкараца неријетко остаје непрепозната.
Парадокс је у томе што мушкарци, иако рјеђе говоре о емоцијама, могу показати изузетно снажну емоционалну реакцију када доживе велики животни губитак.
Раскид дугогодишње везе или развод брака за многе представљају један од најтежих психолошких догађаја. Тада се често урушавају осјећај сигурности, идентитет и животна рутина. Анксиозност, несаница, усамљеност и депресивност постају свакодневица.
Научна истраживања показују да је управо првих 12 мјесеци након развода или прекида партнерског односа период највеће психолошке рањивости, уз знатно повећан ризик од озбиљног психичког слома и покушаја самоубиства.
Нажалост, дио мушкараца тада бира погрешне начине суочавања са проблемом. Умјесто да потраже помоћ психијатра или психолога, покушавају да емоционалну бол ублаже алкохолом или коцкањем.
Алкохол може краткотрајно смањити напетост и створити осјећај олакшања, али дугорочно погоршава анксиозност и депресију.
Коцкање, с друге стране, пружа привремени осјећај узбуђења и бијега од стварности, али врло брзо може довести до финансијских проблема, нарушених породичних односа и развоја зависности.
Подаци говоре колико је овај образац чест. Мушкарци у Европској унији у просјеку попију 17,4 литра чистог алкохола годишње, што је чак 3,6 пута више него жене.
Истовремено, посљедице непрепознатих психичких тегоба могу бити озбиљне. У земљама ОЕЦД-а стопа самоубистава међу мушкарцима више је од 3,4 пута виша него међу женама, иако мушкарци знатно рјеђе траже стручну помоћ.
У пракси често виђамо исти зачарани круг. Мушкарац доживи емоционални губитак, развије анксиозност или депресију, почне чешће да пије или коцка, због чега настају нови проблеми у породици и на послу, а психичке тегобе постају још израженије.
Важно је нагласити да туга након раскида или развода није болест. То је природна људска реакција. Међутим, ако симптоми трају седмицама или мјесецима, ако особа изгуби интересовање за свакодневни живот, има несаницу, сталну напетост, осјећај безвриједности или користи алкохол да би "прегурала дан", вријеме је да потражи стручну помоћ.
Посљедњих година ипак примјећујем једну охрабрујућу промјену. Све више мушкараца долази на преглед без осјећаја стида. Све отвореније говоре о својим емоцијама и спремни су да прихвате лијечење. То је добар знак.
Ментално здравље није питање карактера нити снаге. Као што одлазимо љекару због високог крвног притиска или дијабетеса, једнако је природно потражити помоћ када се наруши психичко здравље.
Тражење помоћи није знак слабости. То је знак одговорности према себи, својој породици и властитом животу. Понекад управо један разговор може бити први корак ка опоравку.
ПОДРЖИТЕ СУПЕРБРКЕ. ПОДРЖИТЕ МУШКО ЗДРАВЉЕ!
Мовембер траје током новембра, али брига о здрављу не смије бити ограничена само на један мјесец.
Подржите рад Удружења Супербрке и њихове активности усмјерене на подизање свијести о мушком здрављу, превенцију болести, подстицање превентивних прегледа и отварање разговора о темама о којима се предуго ћутало.
Куповином промотивних мајица Супербрка подржавате и Бркин фонд, а тиме директно доприносите активностима удружења и иницијативама које имају за циљ унапређење здравља и квалитета живота.
Будите дио промјене. Подржите Супербрке и пошаљите поруку да брига о здрављу није слабост, већ одговорност.