Искључење увоза металног отпада из ЕУ утицаће на пословање домаћих рециклера
- Евентуално искључење жељезног металног отпада и отпада обојених метала из категорија које би се могле увозити из ЕУ могло би ограничити приступ секундарним сировинама, утицати на искориштеност постојећих прерађивачких капацитета и отежати пословање компанија које су повезане са европским тржиштем и ланцима вриједности - истакли су из Коморе.
Подсјећају да је ЕУ усвојила нову Уредбу о пошиљкама отпада /ЕУ/ 2024/1157, којом се уводе строжа правила за прекогранично кретање отпада ради унапређења управљања отпадом, развоја циркуларне економије и спречавања негативних утицаја на животну средину.
Уредба предвиђа и посебне услове за извоз одређених врста отпада који није опасан из ЕУ у земље које нису чланице Организације за привредну сарадњу и развој /ОЕЦД/.
У оквиру овог поступка, БиХ је поднијела захтјев за наставак увоза пет категорија отпада који није опасан - папира, гуме, текстила, метала и отпада који се користи као алтернативно гориво /РДФ/.
Према информацијама Министарства спољне трговине и економских односа у Савјету министара, Европска комисија је у свом одговору навела да би БиХ могла бити уврштена на листу земаља којима се одобрава увоз тражених категорија отпада, уз изузетак метала.
Подаци Агенције за статистику БиХ показују да је БиХ у 2023. години извезла укупно 965.381 тону одабраних токова отпада, док је увоз износио 29.566 тона, а увоз жељезног отпада и отпада од обојених метала у земљу износио је 8.115 тона, од чега је из ЕУ 1.448,15 тона или 17,8 одсто.
- Ови подаци указују на значај рециклажне индустрије и прекограничног кретања секундарних сировина за домаћу привреду. Истовремено, могућност увоза одговарајућих врста металног отпада важна је за компаније које га прерађују и враћају у производне токове, чиме доприносе ефикаснијем кориштењу ресурса и развоју циркуларне економије - наглашавају из Коморе.
Након што су се компаније из рециклажне индустрије БиХ обратиле Комори са захтјевом да реагује на најављене промјене, она се укључила у јавну расправу Европске комисије, гдје је указала да недостатак свеобухватних података или детаљних информација не би требао аутоматски значити да приватне рециклажне компаније не послују у складу са еколошким захтјевима или да немају капацитете за одговорно управљање отпадом.
- Потребно је јасно разликовати недостатке у доступности и извјештавању о подацима од стварног стања и еколошких перформанси појединачних рециклажних постројења приватног сектора - указали су из Коморе.
Зато су позвали Европску комисију да примијени пропорционалан приступ заснован на доказима, уз могућност достављања и разматрања додатних информација о конкретним постројењима, њиховим техничким и оперативним капацитетима и испуњавању релевантних еколошких захтјева.
Комора је затражила да се предложено искључење преиспита прије доношења коначне одлуке.
Коначна одлука Европске комисије очекује се након завршетка јавне расправе, која је трајала до 16. октобра, а најкаснији рок за њено доношење је 21. новембар.