У Српској седмично двије-три анализе ради утврђивања очинства

Он је нагласио да треба имати у виду да овај проценат не представља општи популациони просјек, већ се односи искључиво на особе које већ имају одређени разлог да сумњају у очинство.
Каран је прецизирао да ДНК анализе у Заводу обухватају двије области – форензичке анализе биолошких трагова прикупљених на мјестима извршења кривичних дјела и анализе којима се утврђује очинство.
- Прво радимо форензичке анализе, гдје се обрађују сви биолошки узорци који садрже ДНК, било да су узети овдје у лабораторији као неспорни узорци или су достављени са терена, на примјер, трагови са мјеста извршења кривичног дјела - појаснио је Каран.
Говорећи о утврђивању очинства, Каран је напоменуо да захтјеви стижу и по налогу суда и на приватни захтјев грађана.
- Судска тестирања најчешће су у вези са поступцима признавања или оспоравања очинства, алиментације и бракоразводних парница - рекао је Каран и додао да се грађани често обраћају Заводу и самоиницијативно, без судског поступка, како би разријешили личне дилеме.
За разлику од некадашњих метода, које су очинство могле искључити са одређеним степеном вјероватноће, ДНК анализа даје недвосмислен одговор.
- ДНК анализа ће апсолутно и једнозначно показати да ли је нека особа отац одређеног дјетета или није - нагласио је Каран.
Каран је упозорио на погрешно тумачење статистике о броју негативних резултата тестирања.
- Ми се уклапамо у свјетски просјек. Од оних који сумњају, у 25 до 30 одсто случајева испостави се да је њихова сумња оправдана. Али, није тачно да 30 одсто очева нису биолошки очеви. То није општи популациони просјек, већ проценат међу људима који већ имају разлог да сумњају и долазе да ту сумњу потврде или оповргну - објаснио је Каран.
Он је навео да би за утврђивање општег популационог просјека било потребно тестирати неколико хиљада породица, односно између 7.000 и 8.000 појединачних узорака, што би омогућило релевантнију статистичку процјену.
- У Заводу смо се током рада сусретали и са необичним животним ситуацијама, попут случаја деведесетогодишњег мушкарца који је желио да утврди да ли је његова кћерка, тада у шездесетим годинама, заиста његово биолошко дијете, како би "могао мирно да умре" - рекао је Каран.
