latinica  ћирилица
20/11/2026 |  17:08 | Аутор: РТРС

Тадић: Нови удар на уставни поредак успостављен Дејтонским споразумом

Правник Огњен Тадић оцијенио је, у ауторском тексту за РТРС, да посљедња одлука крњег Уставног суда БиХ на штету Републике Српске представља нови озбиљан удар на уставни поредак успостављен Дејтонским мировним споразумом.
Огњен Тадић - Фото: РТРС
Огњен ТадићФото: РТРС

КРЊИ УСТАВНИ СУД ПРОТИВ УСТАВА БиХ: КО ЈЕ ОВДЈЕ ИЗНАД ДЕЈТОНА?

Одлука крњег Уставног суда БиХ, којом је прихваћен захтјев Дениса Бећировића поводом вета српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић, представља нови озбиљан удар на уставни поредак успостављен Дејтонским мировним споразумом.

Овај пут није спорно само питање омогућавања противправног избора чланова Комисије за очување националних споменика. Спорно је и то што се директно задире у уставно право члана Предсједништва БиХ да покрене механизам заштите виталног интереса ентитета, чиме се отвара простор да судска воља потисне изричиту уставну норму.

УСТАВ БиХ НИЈЕ НАПИСАН ДА БИ ГА КРЊИ УСТАВНИ СУД ПОНИШТАВАО!

Уставни суд није власник Устава БиХ. Није његов аутор, није његов политички управљач и није институција која може произвољно одређивати која ће се уставна права примјењивати, а која ће остати мртво слово на папиру.

Устав БиХ јасно прописује поступак заштите виталног интереса ентитета. Члан Предсједништва БиХ који сматра да је одређена одлука деструктивна по витални интерес ентитета из којег је изабран има право да покрене одговарајући поступак. О томе се изјашњава Народна скупштина Републике Српске, односно одговарајуће ентитетско тијело, двотрећинском већином.

Шта је онда овдје и коме нејасно?

Тај механизам није политичка привилегија Жељке Цвијановић, него уставно право функције коју обавља. Није ријеч о самовољи појединца, него о механизму који је изричито уграђен у Анекс IV Дејтонског споразума.

На основу чега онда крњи Уставни суд себи даје простор да тај поступак обесмисли наметањем додатних ограничења, ако је већ Устав БиХ предвидио да о оправданости покретања овог механизма одлучује двотрећинска већина Народне скупштине Републике Српске?

ГДЈЕ У УСТАВУ ПИШЕ ДА БЕЋИРОВИЋ МОЖЕ ОСПОРАВАТИ УСТАВНО ПРАВО СВОГ КОЛЕГЕ?

Посебно је проблематично питање основа надлежности Уставног суда да поступа по захтјеву једног члана Предсједништва БиХ којим се оспорава поступање другог члана исте институције.

Устав БиХ прецизно утврђује категорије спорова о којима Уставни суд одлучује. Нигдје се не може пронаћи неограничено овлашћење да Суд постане арбитар неслагања између чланова Предсједништва БиХ, као чланова исте институције, нарочито када је ријеч о коришћењу уставног механизма чију процедуру Устав изричито прописује.

Није довољно да се неко позове на Уставни суд и затражи његово мишљење. Није довољно ни да Суд сам себе прогласи надлежним. Потребно је показати конкретну уставну одредбу која му даје право да одлучује управо о таквом захтјеву.

Када таквог основа нема, онда се не ради о тумачењу Устава, него о неуставном проширивању властитих овлашћења.

Институција која сама себи одређује границе надлежности без јасног уставног основа, а задужена је да штити Устав, престаје бити гарант уставности и постаје проблем поштовања уставности.

ДЕЈТОН НЕ ПОЗНАЈЕ НАДРЕЂЕНОСТ ПОЛИТИЧКОГ САРАЈЕВА НАД РЕПУБЛИКОМ СРПСКОМ

Читава конструкција дејтонског уставног поретка заснива се на равнотежи, подјели надлежности и механизмима заштите. Република Српска није административна јединица коју заједничке институције могу политички дисциплиновати. Она је уставна категорија чији положај и надлежности произлазе из Устава БиХ и Устава Републике Српске.

Управо зато постоје механизми заштите од прегласавања. Они нису случајно унесени у Устав нити представљају уступак који се може укинути судским тумачењем.

Највећа заблуда коју већина чланова крњег Уставног суда очигледно прихвата јесте да право на коначно одлучивање значи и право на неограничено одлучивање.

Не значи! Коначност судске одлуке не може надомјестити недостатак надлежности. Ауторитет институције не може бити замјена за уставни основ. Судско тумачење не може мијењати текст Устава нити укидати права која је уставотворац изричито прописао.

Уставни суд не може дописивати у устав оно чега у њему нема. Не може преузимати овлашћења других институција, мијењати смисао уставних механизама и потом сопствено тумачење представљати као неупитну уставну истину.

НИЈЕ СПОРНО САМО ЈЕДНО ВЕТО, НЕГО ОПСТАНАК УСТАВНОГ ПОРЕТКА

Одлука у случају вета Жељке Цвијановић мора се посматрати кроз питање да ли Уставни суд својим тумачењем може одузети практично дејство механизму који је изричито прописан Уставом БиХ?

Уколико може, онда треба јавно објаснити гдје је и од кога је за то добио овлашћење, јер Уставом БиХ није га добио!

Уставни суд није изнад Дејтонског споразума. Није изнад Устава БиХ. Није изнад институција чије су надлежности тим Уставом утврђене.

Уколико судије које сједе у крњем Уставном суду сматрају да могу игнорисати ове границе, онда је поново јасно ко у БиХ руши уставни поредак.