31 година од потписивања Дејтонског мировног споразума; Славимо мир и тражимо поштовање

Дејтонски мировни споразум обезбиједио је оквир за постојање и функционисање Републике Српске, а Србима у дијаспори, избјеглим током ратних година, донио је наду у повратак, обнову и поновно повезивање са завичајем, изјавила је Срни генерални конзул БиХ у Штутгарту Вера Сајић.
- Данас, након 31 године, наша је обавеза да ту везу додатно јачамо и да младим генерацијама преносимо свијест о поријеклу, историји, језику, ћирилици, култури и традицији - истакла је Сајићева поводом годишњице парафирања Дејтонског мировног споразума.
Дејтонски мировни споразум зауставио је рат, донио мир, али и испоставио огромну цијену сарајевским Србима који су читав рат своја вијековна огњишта херојски бранили и одбранили - навео је предсједник Српске Саво Минић.
Изгубили су у миру, изнијели гробове најмилијих, каже Минић, да би на територији Републике Српске били спокојни и живи и мртви.
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић честитао је свим грађанима Републике Српске 21. новембар, Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, који се у Републици Српској обиљежава као републички празник.
- Данас, на 31. годишњицу парафирања Дејтонског мировног споразума, славимо мир и присјећамо се договора на којем тај мир почива. У Дејтону су уговорени и мир и уставно уређење Босне и Херцеговине и потврђен је међународноправни субјективитет Републике Српске. Анекс 4 је међународни уговор који има функцију Устава Босне и Херцеговине. Република Српска је као уговорна страна учествовала у утврђивању тог уређења, којим су одређене надлежности заједничких институција и уговорено да ентитетима припадају надлежности које нису изричито повјерене институцијама Босне и Херцеговине - рекао је Стевандић.
Досљедно поштовање изворног текста Дејтонског мировног споразума основни је предуслов за очување владавине права, уставног поретка и дугорочне стабилности БиХ, изјавио је Срни министар правде Републике Српске Горан Селак.
Селак је, поводом Дана успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ, истакао да је овим међународним уговором трајно верификован државноправни и уставни капацитет Републике Српске.
Дејтонски мировни споразум историјска је категорија, али и једини сигуран пут у будућност БиХ, рекао је Срни посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милан Петковић.
Петковић је истакао да Дејтонски споразум није и не смије бити препрека будућности БиХ.
Дан успостављаља Општег оквирног споразма за мир у БиХ трајно опомиње на огромну цијену, којом је плаћен прекид рата у БиХ и стављена тачка на вишегодишње страдање српског, али и других народа на овим просторима, рекао је в.д. директора "Аутопутева Републике Српске" Радован Вишковић.
Вишковић је истакао да у Српској када празнују 21. новембар знају које вриједности бране и чувају, како би сачували чист образ, на понос и прецима и потомцима.
Правник Огњен Тадић изјавио је Срни да је након 31 годину од парафирања Дејтонског мировног споразума вријеме за договор о отклањању интервенција које су нарушиле овај споразум.
Према Тадићевим ријечима, 31. годину од парафирања Дејтонски мировни споразум дочекује у значајно позитивнијој атмосфери, него прошлу.
Дејтонски мировни споразум и у њему Устав БиХ као највиши општи правни акт ове земље донио је два најкрупнија и најзначајнија стања након ратних сукоба босанскохерцеговачке реалности, рекао је за Јутарњи програм РТРС Миле Дмичић, професор уставног права.
- Прво да се без одгађања заустави ратни сукоби и успостави мир. И друго да се прихваћеним уставним поретком обезбиједи дугорочнија стабилност стања у Босни и Херцеговини. Али конституисање Босне и Херцеговине као самосталне, суверене демократске, уставне и правне државе - рекао је Дмичић за РТРС.
Дејтонски споразум није био побједа једних и пораз других, већ историјски компромис Срба, Хрвата и Бошњака, постигнут послије огромних жртава и дубоких подјела, истакао је професор уставног права Синиша Каран.
- Нико није добио све што је желио, али су сви прихватили границе својих политичких циљева ради најважнијег заједничког интереса - мира - навео је професор Каран у колумни за Медијски систем Републике Српске - СРНА поводом 31 године од парафирања Дејтонског мировног споразума 21. новембра 1995. године у америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону.
Брзо конституисање власти у Републици Српској са стабилном двотрећинском већином у Народној скупштини и чврста просрпска позиција Жељке Цвијановић у Предсједништву БиХ омогућиће наставак снажне борба и на унутрашњем и на међународном плану за повратак онога што српском народу припада по изворном Дејтонском споразуму, изјавио је Срни посланик првог сазива Скупштине српског народа у БиХ Драган Калинић.
- То подразумијева да сви, а прије свега изабрани народни представници и у власти и у опозицији, као и кључне демократске институције, односно људи који их воде покажу највиши ниво политичке свијести када је у питању заштита виталних националних интереса нашег народа у БиХ, али и шире. Дај Боже да се Срби бар око тога сложе - рекао је Калинић.
Крњи Уставни суд БиХ направио је озбиљан преседан оспоравајући српском члану Предсједништва БиХ право на вето што је увод у будуће одлуке и отимачина права на вето као механизма заштите Републике Српске и српског народа, оцијенио је предсједник ДНС-а Ненад Нешић.
Нешић је напоменуо да се у постдејтонској историји БиХ то још није десило и да они који су се упустили у овако опасну авантуру, прије свега, не мисле добро БиХ.
Дејтонски мировни споразум представља међународну потврду Републике Српске која је настала из тежње српског народа за слободом и правом на опстанак уз огромне жртве и одрицања, рекао је потпредсједник СДС-а Желимир Нешковић.
Нешковић је истакао да 31. годишњица Дејтонског споразума треба да буде подсјетник на значај мира, али и на историјску чињеницу да је Република Српска међународно верификована Дејтонским споразумом, чије се уставне позиције морају поштовати и чувати.
Споразум је парафиран 21. новембра 1995. године у америчкој војној бази Рајт Петерсон у Дејтону, а званично потписан 14. децембра исте године у Паризу.
Дејтонским споразумом БиХ је уређена као државна заједница састављена од два ентитета – Републике Српске и Федерације БиХ. Споразум, поред основног документа, садржи и 12 анекса којима су дефинисани различити аспекти мировног рјешења.
У Републици Српској данас је републички празник и нерадни дан.
