Обиљежавање Великих задушница на Новом Зејтинлику

Помен и присјећање на наше преминуле су највећи симбол и мотив иза празника Задушнице. На овај дан присјећамо се упокојених вољених особа и палимо им свијећу на гробном мјесту или у цркви ако није могуће отићи на гробље.
Протојереј-ставрофор Мирослав Вујичић рекао је да је јутрос у Цркви Свете Петке на Новом Зејтинлику служена заупокојена литругија, а потом парастос за погинуле и преминуле српске борце.
- Да упале бар свјећицу, помену његово име и ако је могућност припреме жито које ће просвијетилити вјерни народ и на тај начин учинити за упокојене молитву за покој својих сродника - рекао је свештеник.
Неколико хиљада људи из свих крајева свијеће су запалили на Војничком спомен-гробљу Нови Зејтинлик на Сокоцу, на коме почива око 1.000 српских бораца. Потомци, родбина, пријатељи и сабораци погинулих српских бораца дошли су у великом броју појединачно или организованим превозом.
- Живим у Лозноци, брата сам изгубила у Илијашу а млађи је убијен у Брези у кући. Послије сам га извукла овдје. Тешко ми је да дођем - нагласила је Анђа Драгичевић из Лознице.
Радосна Трифковић из Зворника каже да је изгубила мужа, рођаке, дјеверове.
- Доста родбине баш, живим у Зворнику. У Илијашу је био сахрањен, 1992. је погинуо а ја сам га 2001. године пренијела кад су и остали то радили, тако сам и ја - каже Трифковићева.
Марица Ђука из Лиона у Француској, каже да је изгубила сина који је тада имао 17 година.
- Долазимн сваке године, живим у Зворнику а тренутно сам у Француској. Имам осморо дјеце и 14 унучди - поручила је Марица Ђука.
Туга и бол не пролазе и сјећање на најмилије остаје трајно, кажу потомци и родбина и да зато почивалишта залужују бригу и пажњу друштва.
- Овдје ми је сахрањен брат, ујак, браћа и очеви. Видите у каквом су стању гробови. Апелујем на надлежне инсититуције да нешто учини што прије, били би захвални - истакла је Милијана Шмркић из Бијељине.
Војничко спомен-гробље на Сокоцу основано је након потписивања Дејтонског споразума и егзодуса 150.000 Срба који су са собом понијели и посмртне остатке својих најмилијих када су напуштали куће и имања у Федерацији.
