Преминуо академик Владимир Ракочевић, један од најзначајнијх српских математичара
Ракочевић се бавио областима функционалне анализе, теорије оператора, теорије уопштених инверза, линеарне алгебре, теорије сумабилности и теорије непокретне тачке.
- Својим научним и педагошким радом дао је изузетан допринос развоју науке и образовања у Србији, као и међународној афирмацији наше науке. Његов одлазак велики је губитак за САНУ и свеукупно српско друштво и науку - наводи се у саопштењу Академије.
Увео је и користио многе иновативне методе доказа, као и многе нове појмове који су данас општеприхваћени у математичкој јавности /Абелова теорема, есенцијални апроксимативни спектар, уопштени спектар, контракције Перовог типа и услов Р/.
Био је главни уредник часописа "Филомат", првог српског часописа из математике на СЦИ /Сциенце Цитатион Индеx/ листи, као и члан издавачких одбора у многим међународним научним часописима.
Објавио је више књига и монографија и више од 230 научних радова у престижним свјетским часописима, које су, према бази података "Веб оф сајенс" /Web of Science/, цитирали други аутори у више од 2.500 радова.
На основу објављених и цитираних научних радова, доспио је на угледну "Томсон Ројтерс" листу високо цитираних истраживача из области математике за 2014. годину.
За дописног члана САНУ изабран је 2015, а за редовног члана 2021. године.
Дипломирао је 1975. године на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, на студијској групи за математику, а магистарске студије завршио је на Математичком факултету Универзитета у Скопљу.
Академик Ракочевић преминуо је јуче.