У Прњавору промовисана монографија "Гарда - душа Републике Српске"
Дакић је рекао да је прикупљање релевантних података и писање монографије трајало око три године, а Удружење гардиста је финанисирало два тиража од по 1.000 примјерака.
Он је појаснио да се монографија састоји из пет дијелова од чега је први најобимнији и обухвата период од формирања Гардијске бригаде у јануару 1993. године до њеног распуштања у априлу 1997. године, односно ратни пут бригаде.
Други дио је, каже, посвећен ратним командантима бригаде, трећи садржи петнаестак пјесама о Гарди и њеним припадницима, четврти је посвећен настанку и раду Удружења гардиста, а пети погинулим гардистима - њих 117.
- Наше удружење броји 1.588 чланова, организовани смо у девет регионалних одбора широм Републике Српске и једним дијелом у Федерацији БиХ. Годишње имамо око 180 активности - рекао је Дакић, који је и предсједник Удружења гардиста.
Дакић је напоменуо да је Гарда била специфична јединица, попуњавана из свих крајева Републике Српске.
Он је прецизирао да су прве операције по формирању Гарде извођене у реону села Церска када је успостављена комуникација Коњевић Поље - Зворник - Милићи, а након тога су учествовали у ослобађању Подриња.
- Услиједила је операција кодног назива "Лукавац 93", која није ништа мање значајна од операције "Коридор 92" јер је том операцијом ослобођено Трново, дио простора планина Игман, Бјелашница и Трескавица и спојен пут Сарајевско-романијске регије са Херцеговином чиме је Република Српска добила цјеловитост - прецизирао је Дакић.
Трескавица је једно од најсуровијих ратишта, веома значајно јер је тадашњи непријатељ настојао да поново пресјече Републику Српску на два дијела. Нисмо изгубили ниједан педаљ територије и ту смо дочекали крај рата - истакао је Дакић.
Он је навео да су гардисти покренули иницијативу да сви добију звање борца прве категорије.
Представљању књиге присуствовали су и бројни гардисти, међу којима и Миле Аничић, родом из Санског Моста, данас настаљен у Прњавору.
Аничић каже да се бригади придружио у Калиновику 13. октобра 1994. године, а након убрзане обуке распоређен је на прву линију на Трескавици гдје је тешко рањен 15. априла наредне године.
Он истиче да му је част што је служио у Гардијској бригади, али и драго што постоји Удружење захваљујући коме се гардисти састају, друже и помажу.
Ратни командант Прњаворске лаке пјешадијске бригаде Владо Живковић рекао је да су борци из Прњавора попуњавали 124 ратне јединице у цијелој Републици Српској, док их је у Гардијској бригади било 130, од којих су тројица погинула.