Вид Вукелић добитник награде "Ђуро Дамјановић"

Вукелић, књижевној јавности познатији као пјесник, посљедњим прозним књигама се враћа завичајној тематици, родном поднебљу, младалачким доживљајима, упечатљивим ликовима и посебно шарму и штимунгу завичајног језика, саопштено је из Удружења књижевника Републике Српске.
У саопштењу се додаје да тај зов завичајности код овог рођеног пјесника није случајан и да то потврђује и његова књига "Змијана", са тематиком из народног живота.
Наводи се да аутора привлачи завичајни језик, чију љепоту, звучност и изражајност добро познаје, а онда и обичаји и нарави људи оног подпланинског змијањског ареала, како га је крстио његов највећи пјесник Петар Кочић.
- Необична по имену, Змијана је и особеног карактера, јаке крви на своју предакињу Мргуду, а по души мекена, како каже Вукелић, податна у сваком смислу - истиче се у саопштењу.
Аутор је, наводе, обликовао прилично сложен карактер, а читалачка представа о главној јунакињи креће се од сеоских прича о њој, њеног оспоравања тих нагађања и једне приповједачке дистанцираности између те двије представе о Змијани.
- И баш кад читалац, пред крај приповијести помисли на истоветност са Кочићевом Мргудом или Лепотом порока, сјајним филмом Живка Николића, да поменемо само ова два вида умјетничког опсервирања нашег патријархалног свијета, Вид Вицко Вукелић нас (скоро) изненади срећним крајем, мирењем супротности и повратком у уобичајни ритам и ред сеоског живота - наводи се у саопштењу.
Додаје се да се Вид Вицко Вукелић овом књигом језиком и стилом, тематиком, посебно завичајном "мирисом", најдиректније наслања на приповједачки свијет Ђуре Дамјановића.
- Вукелић не копира Ђуру Дамјановића, не пада у ту замку и не покушава оно што и није могућно. Већ на том трагу, транспоновања живих људи у литерарни свијет, на свој начин наставља оно што су тако увјерљиво радили његови велики претходници, земљаци Петар Кочић и Ђуро Дамјановић - истичу из Удружења књижевника.
Састав жирија за награду "Ђуро Дамјановић" чине професор Душко Певуља и књижевници Михајло Орловић и Аћим Тодоровић.
